Kada neko želi da bude deo vašeg života, nećete morati stalno da nagađate gde ste na njegovoj listi prioriteta.
Postoji jedna rečenica koju smo gotovo svi barem jednom čuli, izgovorili ili pokušali da opravdamo: „Ma zauzet je.“ Ima obaveze, radi mnogo, ne stiže da odgovori, ima haotične dane, umoran je... I sve to može biti potpuno tačno. Ljudi zaista imaju živote koji su ponekad pretrpani. Ali postoji razlika između osobe koja nema vremena i osobe koja nema dovoljno želje da ga pronađe. Ta razlika nije u tome koliko brzo odgovara na poruku, već u tome da li svojim ponašanjem pokazuje da želi da odnos postoji.
Osoba koja je zaista zainteresovana možda neće moći da se javi odmah, ali neće vas ostavljati zauvek u neizvesnosti. Ako ne može danas, predložiće drugi dan. Ako je propustila poziv, javiće se kada bude mogla. Ako joj je stalo da vas vidi, pokušaće da pronađe termin, čak i kada je raspored komplikovan. Zainteresovanost ne mora biti spektakularna, ali je uglavnom dosledna. Ne traži od vas da stalno tumačite tišinu i pravite opravdanja umesto druge osobe.
Problem nastaje kada od nekoliko slučajnih situacija napravimo obrazac. Jedan propušten poziv ništa ne znači. Nekoliko odloženih susreta takođe ne mora da znači da neko nije zainteresovan. Ali ako se stalno događa isto — vi se javljate prvi, vi predlažete viđanje, vi održavate razgovor, a druga osoba se pojavljuje samo kada joj odgovara — onda više nije pitanje jednog zauzetog dana. Pitanje je koliko prostora ta osoba zaista želi da vam napravi u svom životu.
Možda je najteži deo cele priče upravo trenutak kada shvatimo da smo više vremena proveli objašnjavajući nečije ponašanje nego uživajući u odnosu sa tom osobom. „Ima mnogo posla“, „proći će ga“, „možda se plaši“, „nije navikao da pokazuje emocije“ — sve su to moguća objašnjenja, ali nijedno od njih ne menja činjenicu da se mi zbog nečijeg ponašanja osećamo zapostavljeno ili nesigurno. Nije naš posao da pronađemo dovoljno dobro opravdanje za tuđu nezainteresovanost
Foto: Pixabay.com
Niko nije dužan da bude savršen partner, niti je svaka veza od početka potpuno jasna. Ljudi imaju strahove, loše dane i trenutke kada ne znaju šta žele. Ali postoji velika razlika između nesavršenosti i konstantne nejasnoće. Ako osoba povremeno kasni, zaboravi da odgovori ili mora da odloži susret — to je život. Ako se zbog nje mesecima pitate da li joj se dopadate, da li postoji neko drugi ili da li ste joj uopšte važni — to više nije slučajnost. Mir u odnosu ne nastaje zato što znamo šta će se dogoditi svakog dana, već zato što znamo na čemu smo.
Posebno mnogo govori način na koji neko postupa nakon što nešto obeća. „Čujemo se“, „vidimo se sledeće nedelje“, „javiću ti čim završim“ — sve su to male rečenice, ali kada se stalno ponavljaju bez konkretnog nastavka, počinju da gube značenje. Nije problem u jednom neispunjenom obećanju. Problem je kada rečima stalno dobijamo nadu, a ponašanjem stalno dobijamo distancu.
Kada neko postane distanciran, lako počnemo da preispitujemo sebe. Možda smo previše pisali. Možda smo prerano pokazali emocije. Možda smo bili previše dostupni. Možda nismo dovoljno misteriozni. Savremeni ljubavni saveti često nas uče raznim igrama — čekaj da se on javi, odgovori posle tri sata, nemoj pokazati da ti je stalo. Ali zdrava ljubav ne bi trebalo da bude takmičenje u tome ko će pokazati manje emocija. Ne treba da glumimo nezainteresovanost da bismo testirali nečiju zainteresovanost. Prava osoba neće izgubiti interesovanje zato što smo bili iskreni, ljubazni i svoji.
Autor: S.Paunović
