Ako na limenci piše „zero“, to ne znači automatski da je piće dobro za organizam. Evo šta zaista dobijamo kada izbacimo šećer – i gde se krije druga strana priče.
Godinama su pića bez šećera predstavljana kao gotovo idealno rešenje: isti ukus, a bez gomile kalorija i šećera. Za one koji pokušavaju da smanje unos slatkiša, izgube koji kilogram ili jednostavno vode računa o ishrani, „zero“ varijante deluju kao logičan izbor. I tu zaista postoji važna prednost – kada zaslađeno piće zamenimo verzijom bez šećera, unos šećera i kalorija iz tog konkretnog napitka može značajno da se smanji. Međutim, priča postaje mnogo zanimljivija kada se zapitamo šta zapravo dobijamo umesto šećera i da li je „bez šećera“ isto što i „zdravo“.
Kada klasičan zaslađeni sok zamenimo njegovom verzijom bez šećera, unos šećera i kalorija iz tog napitka može biti značajno manji. To je posebno važno kod ljudi koji naviku da svakodnevno piju sokove imaju godinama, jer se kalorije iz napitaka lako „sakriju“ u dnevnom unosu hrane. Piće bez šećera može zato biti sasvim razumna prelazna opcija za nekoga ko ne želi ili ne uspeva odmah da pređe na vodu. Ako je izbor između velikog zaslađenog soka i verzije bez šećera, ova druga može predstavljati praktičan način da se smanji unos dodatog šećera. Međutim, to je pre svega bolja zamena, a ne dokaz da je sam proizvod nutritivno vredan.
Slatkoća u ovim napicima najčešće dolazi od nekalorijskih ili niskokalorijskih zaslađivača. Oni omogućavaju intenzivan sladak ukus bez količine energije koju bi doneo običan šećer. Upravo oko njih se poslednjih godina vode brojne rasprave. Važno je napraviti razliku između popularnih tvrdnji sa društvenih mreža i onoga što nauka zaista može da zaključi: odobreni zaslađivači prolaze procene bezbednosti i postoje utvrđeni prihvatljivi dnevni unosi, ali to ne znači da su namenjeni da budu osnova zdrave ishrane. Drugim rečima, nema razloga za paniku zbog jedne čaše, ali nema ni posebnog zdravstvenog razloga da pića sa zaslađivačima postanu svakodnevna zamena za vodu.
Postoji još jedan zanimljiv aspekt cele priče – naše nepce. Kada smo navikli da svakodnevno konzumiramo izrazito slatka pića, prelazak na vodu može delovati gotovo dosadno. „Zero“ napici zato mogu pomoći da se napravi korak dalje od šećera, ali istovremeno održavaju naviku na intenzivno sladak ukus. To kod nekih ljudi može značiti da i dalje postoji stalna želja za slatkim. Zato je dugoročno možda korisnije ne samo zameniti šećer zaslađivačem, već postepeno smanjivati potrebu za veoma slatkim ukusima. Organizmu je, na kraju krajeva, potrebna tečnost – ne obavezno slatkoća.
Foto: Pixabay.com
Sama činjenica da piće nema šećer uglavnom znači da ima veoma malo kalorija, pa direktno ne doprinosi unosu energije na isti način kao običan zaslađeni sok. Međutim, telesna težina ne zavisi od jednog proizvoda, već od celokupnog energetskog unosa, kretanja, sna, navika i brojnih drugih faktora. Neko može da pije „zero“ sok i vodi računa o ishrani, dok druga osoba može da ga koristi kao opravdanje da tokom dana pojede mnogo više slatkiša i grickalica. Zato je pogrešno i reći da „zero“ pića obavezno goje, ali i predstavljati ih kao sredstvo za mršavljenje. Ona mogu biti alat za smanjenje kalorija – ništa više i ništa manje.
Ako bismo morali da napravimo jednostavnu hijerarhiju, voda bi i dalje bila neprikosnoveni broj jedan. Mineralna voda i nezaslađeni čajevi takođe su odličan izbor za svakodnevnu hidrataciju. Pića bez šećera mogu imati svoje mesto, naročito kada predstavljaju zamenu za napitke sa velikom količinom dodatog šećera. Ali ključna reč je umerenost. „Bez šećera“ je korisna informacija na deklaraciji, ali nije zdravstvena preporuka sama po sebi. Najpametniji pristup zato nije da se svakog „zero“ napitka plašimo niti da ga proglašavamo zdravim, već da razumemo šta zapravo kupujemo. Jer ponekad je najbolja odluka upravo ona najjednostavnija – da ugasimo žeđ vodom, a slatko piće ostavimo za trenutak kada ga zaista želimo.
Autor: S.Paunović
