Posle dana bez alarma, rokova i obaveza, prvi radni dan može da deluje kao pravi šok — evo kako da povratak ne bude toliko stresan.
Povratak na posao posle odmora mnogima teško pada, čak i kada svoj posao vole. Posle nekoliko dana ili nedelja drugačijeg ritma, kasnijeg ustajanja, putovanja, druženja i manje obaveza, odjednom se vraćamo alarmu, mejlovima, rokovima i svakodnevnoj organizaciji. Nije neobično da se prvih nekoliko dana osećamo umornije, razdražljivije ili bezvoljnije nego što smo očekivali. To ne znači da sa nama nešto nije u redu — potrebno je vreme da se telo i mozak ponovo usklade sa radnom rutinom.
Odmor menja svakodnevni ritam. Spavamo drugačije, više vremena provodimo napolju, jedemo u drugim terminima i imamo manje strukturisan dan. Kada se vratimo, od nas se gotovo preko noći očekuje da ponovo budemo maksimalno produktivni. Upravo tu nastaje problem. Mozgu je potrebna određena rutina kako bi se lakše prebacivao između različitih zadataka, a nagli povratak velikom broju obaveza može da stvori osećaj preopterećenosti. Posebno ako nas po povratku dočeka gomila mejlova i zadataka koji su se nagomilali dok smo bili odsutni.
Jedna od najvećih grešaka jeste pokušaj da se odmah nadoknadi sve propušteno. Prvi dan nakon odmora ne mora da bude dan u kojem ćete rešiti sve probleme koji su se pojavili dok vas nije bilo. Korisnije je da napravite prioritete i krenete od najvažnijih zadataka. Pogledajte šta je zaista hitno, šta može da sačeka, a šta možda više nije ni potrebno uraditi. Kada obaveze razbijete na manje celine, povratak deluje mnogo podnošljivije.
Ako ste tokom odmora navikli da ležete i ustajete mnogo kasnije nego inače, nemojte očekivati da će telo jednim alarmom odmah prihvatiti stari raspored. Ako je moguće, nekoliko dana pre povratka počnite postepeno da pomerate vreme odlaska u krevet i buđenja. Dobar san je jedan od najvažnijih saveznika koncentracije, raspoloženja i energije, pa će lakši prelazak na radni ritam značiti i lakši početak radne nedelje.
Foto: Pixabay.com
Ako ste se vratili sa odmora, poslednje što vam treba jeste da prve dane provedete na poslu do kasno uveče. Osećaj da morate da nadoknadite baš sve može samo dodatno povećati stres. Mnogo je zdravije da postavite realan tempo i da prihvatite da će za vraćanje pune radne forme možda biti potrebno nekoliko dana. Pauza za ručak, kratko ustajanje od stola, nekoliko minuta na svežem vazduhu ili kratka šetnja mogu napraviti veću razliku nego još jedan sat proveden pred ekranom.
Ponekad se posle odmora javlja vrlo snažna misao: „Ne mogu ponovo ovako.“ I dok takav osećaj ponekad zaista može biti znak da smo nezadovoljni poslom, ne treba donositi velike zaključke na osnovu prvog ili drugog dana nakon povratka. Umor, promena ritma i stres mogu privremeno pojačati negativne emocije. Dajte sebi malo vremena da se ponovo uhodate. Ako nezadovoljstvo, iscrpljenost ili stalni osećaj pritiska potraju i kada se vratite u normalan ritam, onda vredi ozbiljnije razmisliti o tome šta vam na poslu zapravo smeta.
Povratak sa odmora ne mora da bude nagli sudar sa stvarnošću. Umesto da od sebe zahtevamo trenutnu produktivnost, možemo sebi dati nekoliko dana za prilagođavanje. Odmor nije bio vreme koje treba nadoknaditi — njegova svrha upravo jeste da se odmaknemo od posla, odmorimo i vratimo svakodnevici sa više energije. A najbolji način da tu energiju sačuvamo jeste da se u posao vratimo postepeno, organizovano i bez osećaja krivice.
Autor: S.Paunović
