Godinama nas plaše punomasnim mlekom, no nauka polako menja ploču. Novi eksperiment pratio je gojazne ljude koji su svakodnevno jeli masni sir i grčki jogurt, a podaci pokazuju kako takva hrana utiče na pritisak i liniju čak i bez strogog brojanja kalorija.
Preporuke o konzumaciji punomasnih mlečnih proizvoda godinama su predmet rasprava i često su protivrečne. Dok neke zdravstvene organizacije, poput Američkog kardiološkog društva, savetuju odabir proizvoda sa niskim udelom masti, novije prehrambene smernice otvaraju prostor i za punomasne varijante, pod uslovom da ne sadrže dodati šećer.
Naučna zajednica još nema jedinstven stav, a nova istraživanja sve češće dovode u pitanje uvriježeno mišljenje o štetnosti punomasnih mlečnih proizvoda. Jedna takva nova studija, objavljena u časopisu Journal of Nutrition, nudi svježu perspektivu na ovu temu, prenosi Eating Well.
Metodologija istraživanja
Istraživanje je trajalo 12 nedelja i obuhvatilo je 74 odrasle osobe sa prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću. Sudionici su bili nasumično podeljeni u tri grupe. Prva je grupa smanjila dnevni unos za 500 kalorija i konzumirala isključivo mlečne proizvode sa niskim udelom masti. Druga je grupa u ishranu dodala tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno, ali je takođe smanjila ukupan unos za 500 kalorija.
Treća grupa konzumirala je tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno bez ikakvih kalorijskih ograničenja. Učesnici koji su jeli punomasne proizvode konzumirali su mleko, grčki jogurt i sir. Svi su dobili uputstva da slede kanadski prehrambeni vodič, koji podstiče unos celovitih žitarica i biljne hrane uz izbegavanje ultra-prerađenih namirnica.
Rezultati studije
Nakon 12 nedelja, grupa koja je jela nemasne proizvode uz kalorijsku restrikciju zabeležila je najveće smanjenje sistolnog krvnog pritiska, za otprilike 4,25 mmHg.
U grupi koja je jela punomasne proizvode uz kalorijsku restrikciju nije bilo značajnih promena krvnog pritiska, ali su sudionici održali stabilnu telesnu težinu. To upućuje na zaključak da se tri porcije punomasnih proizvoda mogu uklopiti u ishranu sa kontrolisanim unosom kalorija bez negativnih posledica.
Zanimljivo je da je i treća grupa, koja je jela punomasne proizvode bez ograničenja kalorija, zabeležila pad sistolnog pritiska za oko 2,72 mmHg, iako nisu aktivno pokušavali da smanje unos kalorija. Kod njih je primjećeno i blago smanjenje obima bokova.
Važno je napomenuti da se učesnici ni u jednoj od dve grupe koje su konzumirale punomasne proizvode nisu ugojili. Nije došlo ni do pogoršanja indeksa telesne mase (BMI), udjela telesne masti, nivoa holesterola ili šećera u krvi. Obje su grupe zabeležile veći unos proteina i kalcijuma.
Ograničenja i kontekst
Ovo istraživanje ima nekoliko ograničenja. Provedeno je na manjem uzorku od planiranog zbog poteškoća izazvanih pandemijom bolesti COVID-19. Razdoblje od 12 nedelja dovoljno je za praćenje kratkoročnih učinaka, ali ne i za donošenje zaključaka o dugoročnom zdravlju.
Takođe, budući da su učesnici bili Kanađani, rezultati se ne mogu nužno preslikati na populacije u drugim delovima sveta. Studiju su delimično finansirali kanadski proizvođači mleka (Dairy Farmers of Canada), no autori su naveli da nema sukoba interesa i da finansijeri nisu uticali na rezultate.
Što to znači za svakodnevnu ishranu?
Praktična poruka ove studije jest da punomasni mlečni proizvodi, ako se konzumiraju umereno kao deo uravnotežene ishrane, mogu biti siguran i hranjiv izbor. Istraživanje potvrđuje da dodavanje tri porcije punomasnih mlečnih proizvoda dnevno, poput čaše mleka uz doručak, grčkog jogurta uz ručak i sira uz večeru, ne mora nužno dovesti do gojenja ili pogoršanja zdravstvenih parametara.
Štaviše, moglo bi pridoneti blagom sniženju krvnog pritiska. Ovo istraživanje predstavlja važan doprinos raspravi o mlečnim proizvodima i sugeriše da argumenti protiv punomasnih varijanti možda nisu tako čvrsti kao što se ranije mislilo.
Autor: D.S.
