Nagli skok pritiska može povećati rizik od moždanog udara. Neurolog objašnjava šta se dešava pri prelasku sa vrele ulice u hladnu prostoriju, ko bi trebalo da bude oprezan.
Moždani udar (šlog) je hitno medicinsko stanje i posledica prekida dotoka krvi u određeni deo mozga. Usled manjka kiseonika i hrane, moždane ćelije počinju da umiru, a sve za posledicu može da ima invaliditet ili smrt. Ishemijski moždani udar javlja se kada krvni ugrušak začepi krvni sud u mozgu. Dosta ređi hemoragijski moždani udar nastaje kada pukne krvni sud i izazove krvarenje. Neurolozi kažu da se u letnjim mesecima i tokom perioda visokih temperatura češće javlja ishemijski moždani udar, koji nastaje zbog zapušenja krvnog suda.
Vremenske prilike kao faktor rizika
U razgovoru za medije, neurolog prim. dr Mihailo M. Mirković iz Valjeva kaže da nagle promene vremena mogu da utiču na vrednosti arterijskog pritiska, posebno kod osoba koje već boluju od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih bolesti.
Ipak, ne može se reći da su vremenske promene same po sebi direktan uzrok moždanog udara. One predstavljaju jedan od faktora koji kod osetljivih osoba mogu doprineti nastanku cerebrovaskularnog događaja (moždanog udara). Kada je reč o hemoragijskom moždanom udaru, odnosno izlivanju krvi u mozak, nagli i izraziti skokovi krvnog pritiska mogu povećati rizik, naročito kod osoba sa dugogodišnjom, loše regulisanom hipertenzijom. Međutim, mnogo veći značaj imaju hronično povišen krvni pritisak i oštećenje krvnih sudova koje on vremenom izaziva - objašnjava dr Mirković.
Tokom leta češći je ishemijski moždani udar
U letnjim mesecima i tokom perioda visokih temperatura češće se javlja ishemijski moždani udar, koji nastaje zbog zapušenja krvnog suda.
Dehidratacija, gubitak tečnosti i elektrolita, kao i poremećaji srčanog ritma mogu doprineti stvaranju krvnih ugrušaka i povećati rizik od ovog oblika moždanog udara. Zato je važno naglasiti da su za prevenciju moždanog udara mnogo značajniji dobra kontrola krvnog pritiska, šećerne bolesti, masnoća u krvi, prestanak pušenja i redovno uzimanje terapije nego same vremenske prilike, koje uglavnom deluju kao dodatni okidač kod osoba koje već imaju povećan rizik - naglašava doktor.
Može li nagli prelazak iz hladne prostorije na vreli asfalt da izazove šlog?
Česti i nagli prelazi iz veoma rashlađenih prostorija na spoljašnje visoke temperature predstavljaju dodatni stres za organizam i mogu dovesti do naglih promena krvnog pritiska i srčane frekvencije. Kod zdravih osoba to najčešće izaziva samo prolaznu nelagodnost, ali kod osoba sa kardiovaskularnim bolestima, hipertenzijom ili već postojećim oštećenjima krvnih sudova mogu da predstavljaju faktor koji doprinosi nastanku ozbiljnijih komplikacija - napominje dr Mirković.
Neurolog naglašava ipak da nagli temperaturni prelazi sami po sebi retko predstavljaju direktan uzrok moždanog udara. Oni mogu delovati kao okidač kod osoba koje već imaju značajno povećan rizik zbog ateroskleroze, srčanih aritmija, neregulisanog krvnog pritiska ili prethodnog moždanog udara, precizira dr Mirković.
Zbog toga se preporučuje da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude prevelika, idealno ne više od 6 do 8 stepeni Celzijusa, kao i da se pri izlasku iz klimatizovanog prostora organizmu ostavi nekoliko minuta da se postepeno prilagodi višoj temperaturi. Takve jednostavne mere mogu smanjiti opterećenje kardiovaskularnog sistema tokom letnjih vrućina - naglašava dr Mihailo Mirković.
Autor: D.S.
