Ljutina uopšte nije ukus nego reakcija na bol koja širi žile, mozak tu bol ublažava endorfinima pa nas nakon ljute hrane puca euforija, a umjereno ljuto super hladi na vrućini.
Prvi zalogaj je tek uvod, s drugim počinju trnci, a ubrzo nakon toga curi nos, znoji se čelo i u ustima se javlja osećaj pečenja. Za neke je to kulinarski vrhunac, a za druge neugodno iskustvo. Šta se tačno događa u telu kada jedemo ljutu hranu? Austrijski portal Heute donosi odgovore.
Ljutina nije ukus, nego reakcija na bol
Iako se često tako doživljava, ljutina tehnički nije ukus, za razliku od slatkog, kiselog, slanog, gorkog ili umamija. Reč je o reakciji tela na podražaj boli.
Uzrokuju je sekundarne biljne tvari poput kapsaicina iz čilija i paprike, piperina iz papra, gingerola iz đumbira, alicina iz češnjaka te glukozinolata iz senfa, hrena i rotkvica. Te tvari podražuju receptore za bol na jeziku i sluznici, a mozak taj signal registrira kao toplinu, iako jelo objektivno nije vruće. Za biljke je to učinkovit odbrambeni mehanizam jer ljutina odbija mnoge životinje.
Fiziološke reakcije na ljuto
Kada osetimo ljutinu, telo pokreće niz reakcija. Krvne žile se šire, potiče se cirkulacija i ubrzava metabolizam. Istodobno se aktivira znojenje, čime se telo pokušava ohladiti.
Ljutina takođe potiče probavu, a može donijeti i kratkotrajno olakšanje kod začepljenog nosa. Budući da poboljšava prokrvljenost sluznice, sekret postaje ređi, zbog čega mnogi kod prehlade konzumiraju ljuta jela.
Efekat euforije nakon ljutog obroka
Ljubitelji ljute hrane dobro poznaju osećaj koji sledi nakon početnog pečenja – kratkotrajna euforija. Objašnjenje leži u reakciji mozga. Kako ljutinu interpretira kao signal boli, telo počinje lučiti endorfine, vlastite hormone sreće namenjene ublažavanju boli. Pritom može porasti i razina dopamina.
Stručnjaci taj fenomen nazivaju pepper high, a opisuje kratki osećaj ugode nakon konzumacije izrazito ljute hrane. Upravo je taj učinak jedan od razloga zašto mnogi redovito biraju čili, papar ili ljute umake.
Ljutina i uticaj na bolesti
Često se može čuti tvrdnja da je čili prirodni antibiotik. Tvari poput kapsaicina i alicina doista u laboratorijskim uslovima pokazuju antibakterijska i antivirusna svojstva, a deluju i protiv gljivica.
To, međutim, ne znači da ljuti obrok može uništiti uzročnike bolesti u ljudskom organizmu jer količine koje se unose hranom nisu dovoljne za takav efekat. Ljuta hrana može pomoći u ublažavanju simptoma, primerice začepljenog nosa, ali ne može zameniti lečenje.
Rizici prekomerne konzumacije
Iako su ljuti začini u umerenim količinama korisni, preterivanje može biti štetno. Unos velikih količina kapsaicina može izazvati iritaciju sluznice, mučninu, povraćanje i opasan porast krvnog tlaka. U najtežim slučajevima mogu nastupiti hipertenzivne krize, stanja koja zahtijevaju hitnu lekarsku pomoć. Deca su posebno osetljiva, stoga izrazito ljute proizvode treba držati izvan dohvata.
Autor: D.S.
