Hronični stres ne utiče samo na raspoloženje – može ostaviti trag na koži, varenju, pamćenju i mišićima. Stručnjaci upozoravaju da organizam često šalje signale mnogo pre nego što postanemo svesni koliko smo iscrpljeni.
Kada je organizam dugo izložen stresu, telo neprestano luči hormone poput kortizola i adrenalina. To može da naruši prirodnu ravnotežu i izazove simptome koji se na prvi pogled ne povezuju sa psihičkim opterećenjem. Umesto osećaja napetosti, mnogi prvo primete promene na koži, češće glavobolje ili probleme sa varenjem.
Jedan od čestih znakova hroničnog stresa jesu promene na koži. Mogu se javiti akne, crvenilo, pojačana suvoća ili sporije zarastanje sitnih rana. Razlog je to što dugotrajan stres može oslabiti zaštitnu funkciju kože i pojačati upalne procese u organizmu.
Problemi sa varenjem takođe mogu biti posledica dugotrajnog stresa. Nadutost, grčevi, osećaj težine u stomaku ili promene u radu creva često se javljaju kada je organizam konstantno u stanju pripravnosti. Mozak i sistem za varenje usko su povezani, pa psihičko opterećenje lako može da se odrazi i na digestivni trakt.
Još jedan često zanemaren simptom jeste zaboravnost i otežana koncentracija. Ako vam se dešava da zaboravljate gde ste ostavili ključeve, teško pratite razgovor ili vam je potrebno više vremena da završite jednostavne zadatke, moguće je da je mozak preopterećen. Hronični stres može privremeno smanjiti sposobnost fokusiranja i obrade novih informacija.
Foto: Pixabay.com
Napetost vilice, stiskanje zuba tokom dana ili noći, ukočen vrat i ramena takođe mogu biti znak da telo trpi dugotrajan pritisak. Ako se ovi simptomi javljaju zajedno i traju nedeljama, važno je pronaći način da se stres smanji kroz dovoljno sna, redovnu fizičku aktivnost, odmor i razgovor sa stručnjakom ukoliko tegobe postanu intenzivne ili počnu da ometaju svakodnevni život.
Autor: S.Paunović
