Moždani udar nastaje kada je dotok krvi u deo mozga prekinut ili značajno smanjen, zbog čega moždane ćelije ostaju bez kiseonika i hranljivih materija.
Moždani udar predstavlja teško zdravstveno stanje i jedan je od vodećih uzroka smrtnosti i invaliditeta širom sveta, te bez pravovremene pomoći, oštećenje moždanog tkiva može nastupiti već nakon nekoliko minuta.
Šta je moždani udar?
Postoje dve osnovne vrste moždanog udara, najčešći je ishemijski moždani udar, koji nastaje usled začepljenja krvnog suda ugruškom. Drugi oblik je hemoragijski moždani udar, do kojeg dolazi kada krvni sud u mozgu pukne i izazove krvarenje.
U oba slučaja neophodno je hitno medicinsko zbrinjavanje, jer vreme ima ključnu ulogu u smanjenju posledica.
Simptomi moždanog udara
Slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito na jednoj strani tela.
Otežan ili nerazgovetan govor i teškoće u razumevanju sagovornika.
Iznenadne smetnje vida na jednom ili oba oka.
Gubitak ravnoteže, vrtoglavica i probleme sa hodanjem.
Glavobolja (kod hemoralgijskog moždanog udara)
Stručnjaci naglašavaju da se ni jedan od ovih simptoma ne sme zanemariti, čak i ako se povuku nakon nekoliko minuta.
Koje signale vam telo šalje pre moždanog udara, možete pročitati u odvojenom tekstu.
Kako prepoznati moždani udar?
Jedan od najjednostavnijih načina za prepoznavanje simptoma je pregled (FAST), ukoliko je pacijent svestan i postoji mogućnost pregleda. Takođe, radi se skener glave ili magnetna rezonanca, kao i utrazvuk krvnih sudova vrata, angiografija, EKG i analiza krvi.
Treba napomenuti da se u ovakvim slučajevima postupa brzo, te se i dijagnostika prilagođava stanju pacijenta kako bi se što pre odreagovalo.
Kako izgleda neurološki pregled, saznajte u najnovijoj epizodi zdravstvenog podcasta "Zdravo sa Ivanom", autorke i urednice Ivane Anđelković, koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs.
U narednoj epizodi, gost podcasta neurolog dr Miloš Danilović sa Vojnomedicinske akademije (VMA) govoriće o problemu moždanog udara - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.
Kako izgleda FAST pregled
F (Face) – zamolite osobu da se nasmeje. Da li je jedna strana lica spuštena?
A (Arms) – potrebno je podići obe ruke. Da li jedna ruka pada?
S (Speech) – izgovoriti jednostavnu rečenicu. Da li je govor otežan ili nerazgovetan?
T (Time) – ukoliko je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.
Brza reakcija može značajno povećati šanse za oporavak i smanjiti rizik od trajnih posledica.
Faktori rizika za moždani udar
Rizik od moždanog udara povećavaju brojni faktori, među kojima su:
Povišen krvni pritisak.
Dijabetes.
Povišen holesterol.
Pušenje.
Gojaznost.
Nedovoljna fizička aktivnost.
Prekomerna konzumacija alkohola.
Srčane bolesti, posebno poremećaji srčanog ritma.
Na neke faktore, poput godina života i nasledne predispozicije, nije moguće uticati, ali se usvajanjem zdravih životnih navika rizik može značajno smanjiti.
U podcastu "Zdravo sa Ivanom", dr Aleksandar Pantović, neurolog za Vojnomedicinske akademije govorio je o tome kada se glavobolja javlja kod moždanog udara, i kako prepoznati da je opasna.
Posledice moždanog udara
Hemiplegija - teska oduzetost jedene polovine tela
Hemipareza- umerena oduzetost polovine tela, a ili ruka
Afazija - skup govorno-jezičkih poremećaja
Poremećaji vida
Poremećaji ravnoteže
Otežano gutanje
Poremećaji koncentracije, pamćenja i orijentacije.
Prevencija moždanog udara
Redovne kontrole krvnog pritiska, održavanje zdrave telesne težine, uravnotežena ishrana, svakodnevna fizička aktivnost i prestanak pušenja predstavljaju neke od najvažnijih koraka u prevenciji moždanog udara.
Lekari takođe savetuju redovne preventivne preglede, posebno kod osoba koje imaju hronične bolesti ili više faktora rizika.
Kada nastupi moždani udar, vreme spašava moždane ćelije
Kod moždanog udara svaki minut je dragocen, zato je važno što pre javiti se lekaru. Što se lečenje započne ranije, veće su šanse da se očuva funkcija mozga i izbegnu ozbiljne posledice. Zbog toga je važno prepoznati prve simptome i bez odlaganja potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Pravovremena reakcija može napraviti veliku razliku u ishodu lečenja i kvalitetu života nakon moždanog udara.
Autor: S.M.
