Ne odvaja se od mame ni na minut? Evo zašto je to sasvim normalna faza u razvoju deteta!

Ako imate dete uzrasta između jedne i dve godine, verovatno ste se susreli sa situacijom da vas prati po kući, traži da ga nosite i burno reaguje kada pokušate da se udaljite. Iako takvo ponašanje može biti iscrpljujuće, ono je u najvećem broju slučajeva potpuno normalna razvojna faza poznata kao separaciona anksioznost.

U ovom periodu mališani postaju sve radoznaliji i žele da istražuju svet, ali im je istovremeno potrebna sigurnost koju pronalaze u roditelju, najčešće majci. Dete još ne razume u potpunosti da će se mama sigurno vratiti, pa čak i kratko odsustvo može doživeti kao veliki gubitak. Zato su plač, protest i potreba za blizinom očekivane reakcije.

Roditelji često prave grešku tako što se iskradu iz kuće dok je dete zaokupljeno igrom, verujući da će tako izbeći suze. Međutim, stručnjaci savetuju da se od deteta uvek oprostite kratko, mirno i sa osmehom. Na taj način mališan postepeno uči da rastanci nisu trajni i da se roditelj uvek vraća, što vremenom gradi osećaj sigurnosti.

Važno je i da partner, bake, deke ili druge bliske osobe postepeno provode vreme nasamo sa detetom. Kroz igru, šetnje i svakodnevne aktivnosti dete razvija poverenje i u druge ljude, pa će mu kasnije biti lakše da prihvati kraća odvajanja od mame. Dosledna rutina i poznato okruženje dodatno doprinose osećaju sigurnosti.

U većini slučajeva ova faza postepeno prolazi kako dete raste i stiče više samopouzdanja. Strpljenje, nežnost i doslednost roditelja najbolji su saveznici u tom periodu. Ukoliko je strah od odvajanja izrazito intenzivan, traje neuobičajeno dugo ili ozbiljno ometa svakodnevno funkcionisanje deteta i porodice, razgovor sa pedijatrom ili dečjim psihologom može pomoći da se proceni da li je potrebna dodatna podrška.

Autor: S.Paunović