Dok se veliki deo Evrope suočava sa ekstremnim vrućinama, stručnjaci upozoravaju da visoke temperature nisu samo fizički izazov – one predstavljaju ozbiljan teret za mentalno zdravlje o kojem se u javnosti još uvek nedovoljno govori.
Mnogi građani na društvenim mrežama opisuju osećaj "zarobljenosti", preopterećenosti, pa čak i napade panike izazvane nesnosnim temperaturama. Psiholozi ističu da su ovakve reakcije prirodan odgovor organizma na ekstremne uslove.
Zašto vrućina utiče na psihu?
Psihološkinja L. J. Jones objašnjava da toplinski valovi značajno utiču na emocionalnu stabilnost:
Fiziološki stres: Povišena telesna temperatura, ubrzan rad srca i dehidracija stvaraju simptome koji se lako preklapaju sa simptomima anksioznosti.
Gubitak kontrole: Nemogućnost održavanja svakodnevnih rutina, kao i nemogućnost efikasnog rashlađivanja, kod ljudi izazivaju osećaj nemoći i zarobljenosti.
Smanjena otpornost: Dugotrajna fizička nelagoda i manjak kvalitetnog sna prirodno troše naše emocionalne resurse, čineći nas razdražljivijim i podložnijim stresu.
Upozorenje za korisnike lekova
Lekari posebno upozoravaju osobe koje koriste određenu terapiju, jer neki lekovi mogu ometati prirodnu termoregulaciju tela i smanjiti sposobnost znojenja, čime se povećava rizik od dehidracije i toplinskog udara. To se posebno odnosi na:
Antidepresive (SSRI i SNRI grupe, triciklički antidepresivi).
Antipsihotike.
Beta-blokatore i diuretike.
Antihistaminike.
Dr Asim Cheema naglašava da korisnici ovih lekova ne moraju strahovati od leta, ali da je tokom ekstremnih vrućina potreban pojačan oprez i savetovanje sa lekarom ukoliko primete promene u zdravstvenom stanju.
Kako sačuvati mentalnu stabilnost tokom vrućina?
Stručnjaci savetuju fokusiranje na faktore koje možemo kontrolisati:
Prilagođavanje rutine: Fizičke aktivnosti obavljajte u ranim jutarnjim satima kada su temperature najniže.
Briga o okruženju: Osigurajte što je moguće efikasnije rashlađivanje prostora u kojem boravite.
Ograničavanje informacija: Umirite praćenje vesti i prognoza kako biste izbegli dodatni stres izazvan informacijama o klimatskim promenama.
Prihvatanje stanja: Važno je razumeti da su razdražljivost i nelagoda normalne reakcije na ekstremne uslove.
Ukoliko tjeskoba postane dugotrajna ili počne ometati svakodnevno funkcionisanje, stručnjaci poručuju da ne treba oklevati sa traženjem stručne pomoći.
Autor: D.S.
