Tuga, ostavinska rasprava, administracija i porodični odnosi često dolaze u paketu nakon gubitka roditelja. Stručnjaci upozoravaju da partnerova podrška jeste važna, ali da ne podrazumeva odricanje od sopstvenog života i granica.
Smrt roditelja jedan je od najtežih životnih događaja kroz koje čovek prolazi, a u tom periodu partner često postaje glavni oslonac. Ipak, mnogi se pitaju šta zapravo znači „biti tu" za voljenu osobu. Da li je dovoljno pružiti emotivnu podršku ili se očekuje i aktivno uključivanje u organizaciju sahrane, administrativne poslove i ostavinski postupak? Odgovor nije univerzalan, ali stručnjaci ističu da je prisustvo često važnije od velikih reči.
U prvim danima nakon gubitka, osoba koja tuguje neretko nema ni snage ni koncentracije za svakodnevne obaveze. Upravo tada partner može pomoći na veoma konkretne načine – preuzimanjem dela kućnih poslova, organizovanjem praktičnih stvari ili jednostavno time što će saslušati bez pokušaja da „popravi" situaciju. Tuga ne traži rešenja, već prostor da bude proživljena.
Kada dođe vreme za ostavinsku raspravu i rešavanje imovinskih pitanja, partner se često nađe u nezgodnoj poziciji. S jedne strane želi da pomogne, a s druge ne želi da se meša u porodične odnose koji mogu postati napeti. Psiholozi savetuju da podrška treba da postoji, ali da glavne odluke ipak ostanu na članovima porodice koji su direktno uključeni u postupak. Partner može biti savetnik i oslonac, ali ne i glavni pregovarač.
Važno je razumeti i da proces žalovanja traje mnogo duže nego što okolina očekuje. Nakon što prođu sahrana i formalnosti, mnogi pretpostavljaju da se život vraća u normalu. Međutim, upravo tada nastupa period u kojem se gubitak najdublje oseća. Partnerova pažnja nekoliko meseci kasnije često je vrednija nego u prvim danima kada pomoć stiže sa svih strana.
Foto: Pixabay.com
Najzdraviji odnos u ovakvim okolnostima zasniva se na ravnoteži. Biti uz partnera ne znači preuzeti njegov bol, niti rešiti svaki problem koji se pojavi nakon smrti roditelja. Prava podrška podrazumeva razumevanje, strpljenje i spremnost da se pomogne kada je potrebno, ali i poštovanje činjenice da neke procese svako mora da prođe sam. Upravo u tim trenucima partnerstvo pokazuje svoju najvažniju snagu – da bude sigurna luka, a ne dodatni teret.
Autor: S.Paunović
