Dok jedni pokušavaju da ih potpuno izbace iz detetove ishrane što je duže moguće, drugi ih uvode vrlo rano, često bez jasnih pravila.
Pitanje kada je u redu da dete počne da jede slatkiše jedno je od najčešćih dilema roditelja. Dok jedni pokušavaju da ih potpuno izbace iz detetove ishrane što je duže moguće, drugi ih uvode vrlo rano, često bez jasnih pravila. Stručnjaci, međutim, naglašavaju da ključ nije samo u uzrastu, već i u tome kako i zašto se slatkiši uvode.
U ranom detinjstvu, posebno u prvoj godini života, preporuka je da se šećeri i industrijski slatkiši izbegavaju koliko god je moguće. U tom periodu formiraju se osnovne navike u ishrani i dete uči ukuse koji će kasnije oblikovati njegove prehrambene izbore. Što je ishrana u tom periodu jednostavnija i manje zaslađena, to je manja verovatnoća da će dete razviti snažnu potrebu za slatkim.
Nakon tog perioda, slatkiši se mogu postepeno uvoditi, ali u kontrolisanim količinama i ne kao nagrada ili sredstvo za smirivanje deteta. Stručnjaci upozoravaju da je upravo korišćenje slatkiša kao „nagrade“ jedan od najčešćih obrazaca koji kasnije dovodi do emocionalne vezanosti za šećer i prejedanja.
Važno je i kada se slatkiši konzumiraju. Najbolje je da budu deo obroka, a ne samostalna užina na prazan stomak, kako bi se izbegli nagli skokovi šećera u krvi. Takođe, domaće varijante sa manje šećera i prirodnim sastojcima često su bolji izbor od industrijski prerađenih proizvoda.
Foto: Pixabay.com
Cilj nije potpuno uskraćivanje, već izgradnja zdravog odnosa prema hrani. Kada dete od malih nogu nauči da slatkiši postoje, ali da nisu svakodnevna potreba, već povremeni užitak, veća je verovatnoća da će kasnije imati stabilnije i uravnoteženije prehrambene navike.
Autor: S.Paunović
