Sećanja često nisu objektivna, a mozak ima zanimljiv način da idealizuje prošlost.
Gotovo svako je barem jednom doživeo da nakon raskida, pa čak i posle više godina, iznenada počne da razmišlja o bivšem partneru u mnogo lepšem svetlu nego dok je veza trajala. Dovoljna je jedna fotografija, poruka ili slučajan susret da se probude emocije i privlačnost za koje smo verovali da su odavno nestale. Stručnjaci ovaj fenomen nazivaju seksualnom nostalgijom.
Psiholozi objašnjavaju da ljudski mozak nema običaj da prošlost pamti potpuno objektivno. Vremenom neprijatne uspomene blede, dok lepi trenuci ostaju izraženiji i emotivno snažniji. Upravo zbog toga bivši partner može početi da deluje privlačnije nego što je zaista bio u trenutku kada je veza završena.
Važnu ulogu igra i osećaj poznatog. Za razliku od novih odnosa koji nose neizvesnost i rizik, bivša ljubav predstavlja teritoriju koju već poznajemo. Sećanje na bliskost, dodire i zajedničke trenutke može stvoriti utisak sigurnosti, što kod mnogih ljudi ponovo budi privlačnost i interesovanje.
Zanimljivo je da seksualna nostalgija ne znači nužno da želimo da obnovimo vezu. Često je reč o idealizovanoj slici osobe iz prošlosti, a ne o stvarnoj želji za zajedničkim životom. Drugim rečima, nedostaje nam osećaj koji smo imali u tom periodu, a ne nužno sama osoba.
Foto: Unsplash.com
Stručnjaci upozoravaju da upravo zato treba biti oprezan kada bivši partner iznenada ponovo postane centar naših misli. Pre nego što poverujemo da je u pitanju srodna duša koja se vraća, korisno je zapitati se da li nam zaista nedostaje ta osoba ili samo uspomena na vreme kada smo se pored nje osećali voljeno, poželjno i srećno. Ponekad najveća privlačnost ne dolazi iz sadašnjosti, već iz načina na koji je naše sećanje preoblikovalo prošlost.
Autor: S.Paunović
