Kad je dete niže u odnosu na vršnjake, to je znak koji može ukazati na poremećaj rasta

Veoma je važno da se redovno prati linearni rast dece, a roditelji to mogu da rade i u kućnimuslovima, jednostavnim merenjem visine i obeležavanjem na vratima. Posebnu pažnju trebaobratiti na to kako dete napreduje u odnosu na vršnjake, ali i da li redovno menja veličinugarderobe, jer i to može biti pokazatelj da li se rast odvija očekivanom brzinom.

U susret upisu dece u prvi razred, Nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rastai niskim rastom “Horast” kroz kampanju “Kad porastem...” skreće pažnju na značaj redovnogpraćenja rasta kod najmlađih. Ovaj period, kada se deca pregledaju u sklopu sistematskogpregleda, predstavlja važnu priliku da se na vreme uoče eventualna odstupanja u rastu irazvoju.

– Period upisa dece u prvi razred je idealna prilika da se skrene pažnja na značaj praćenjarasta, jer se tada kod velikog broja dece prvi put u okviru sistematskog pregleda meri visinanakon dužeg vremena. Upravo u tom uzrastu mogu da se uoče odstupanja koja su ranijeprolazila neprimećeno. Zato apelujemo na roditelje da obrate pažnju na to koliko njihovo deteraste, ali i da ne ignorišu signale kao što je sporije menjanje garderobe. Rano prepoznavanjeproblema je ključno, jer omogućava pravovremenu dijagnostiku i veće šanse da terapija dadobre rezultate – poručuje Olga Davidović, predsednica udruženja „Horast“.

U Srbiji trenutno terapiju hormonom rasta prima oko 2.500 dece, koji osim što podstiče rastkostiju, utiče na metabolizam i imunološke funkcije, kao i pravilan rad srca. Očekuje se da deteporaste četiri do pet centimetara godišnje. Ukoliko se primeti usporavanje rasta, neophodnoje potražiti savet endokrinologa.

Milica Matić iz Beograda je majka dvoje dece koja su primala hormon rasta, sin koji sada ima18 godina, terapiju je završio pre nekoliko meseci, dok ćerka od 14 godina i dalje primaterapiju.

- Kod sina je problem otkriven prilično slučajno. Rođen je prevremeno i oduvek je bio sitniji,ali smo to pripisivali tome. Tek kada je zbog bola u ruci krenuo po pregledima, jednamedicinska sestra nas je pitala da li smo obratili pažnju na njegov rast. Tada smo shvatili daipak treba da proverimo. Na pregledu je prvi put otvoreno rekao koliko ga to pogađa, da seoseća loše jer je nizak i da ga druga deca zadirkuju. To je bio trenutak kada smo shvatili kolikoje problem ozbiljan. Nakon testiranja, ustanovljen je deficit hormona rasta i odmah jezapočeta terapija. Važno mi je da naglasim da nije imao nikakve nuspojave, normalno je živeo,razvijao se i rastao. Tokom terapije porastao je više od 40 centimetara – priča Milica.

Kod ćerke, međutim, situacija je bila drugačija. Ona je u početku normalno rasla, ali je kasnijedošlo do naglog gojenja i usporavanja rasta.

- Na preporuku lekara krenuli smo u ispitivanja pa je na kraju i kod nje potvrđen problem iuvedena terapija. Prva godina terapije dala je odlične rezultate, porasla je više od 10centimetara. Iz mog iskustva, najvažnije je da roditelji prate dete i veruju svojoj intuiciji. Akodete raste manje od pet centimetara godišnje, treba se obratiti lekaru i tražiti uput zaendokrinologa. Mi smo kod kuće redovno merili visinu, običnim obeležavanjem na vratima ipratili napredak. Postoje i aplikacije koje mogu pomoći, ali najvažnije je posmatrati dete ucelini. Nažalost, često se dešava da roditelji odustanu jer nailaze na obeshrabrujuće reakcije.Moj savet je da ne odustaju. O ovome se nedovoljno govori, a problem je češći nego štomislimo. Rano otkrivanje je ključno, jer terapija daje najbolje rezultate kada se započne navreme – savetuje Milica Matić.

Rast je najbolji pokazatelj zdravstvenog stanja i uhranjenosti deteta. Nizak rast nije samoestetsko pitanje, već može biti i znak ozbiljnijih zdravstvenih problema. Posebna pažnja seposvećuje nedostatku hormona rasta kod dece, jer posledice ovog stanja mogu bitidalekosežne, od poremećaja razvoja kostiju i mišića, preko uticaja na metabolizam iimunološke funkcije, pa sve do potencijalnih kardiovaskularnih problema. Nažalost, u praksise i dalje dešava da se poremećaj rasta otkriva kasno. Danas, sistematski pregledi u domovimazdravlja nisu sveobuhvatni kao ranije, pa zato postoje veliki razmaci između merenja i zastoj urastu se primećuje u kasnijem školskom uzrastu. Zbog toga su akcije ranog merenja dece poškolama posebno značajne.

- Kada se posumnja na poremećaj rasta, dijagnostika se sprovodi postepeno i u nekoliko faza.Najpre se rade osnovne laboratorijske analize kako bi se isključili najčešći uzroci niskog rasta,poput poremećaja funkcije štitaste žlezde ili celijakije. Ukoliko se ovi uzroci isključe, pristupase dodatnim ispitivanjima, odnosno dinamskim testovima kojima se procenjuje sekrecijahormona rasta. Tek kada se na osnovu tih testova potvrdi nedostatak hormona rasta, može sepostaviti dijagnoza nedostatka hormona rasta i razmatrati uvođenje terapije. Terapijahormonom rasta primenjuje se isključivo kod jasno definisanih indikacija i sprovodi se podnadzorom pedijatrijskog endokrinologa. Najčešće se daje svakodnevno, potkožnim injekcijamau večernjim satima, jer se hormon rasta fiziološki najviše luči tokom noći. Tokom lečenjaneophodne su redovne kontrole, na kojima se prati brzina rasta, hormonski status i koštanazrelost, kako bi se procenio efekat terapije i po potrebi prilagodila doza – ističe dr Sanja Panić Zarić, pedijatar odeljenja endokrinologije u Institutu za majku i dete Srbije “Dr Vukan Čupić”.

Lečenje traje godinama i, pojašnjava doktorka, dok dete ima zadovoljavajući prirast u telesnojvisini. Upravo zato je važno da se dijagnoza postavi na vreme, jer ranije započinjanje terapijeomogućava duži period delovanja i bolje krajnje rezultate u rastu deteta. Ciljna visina detetaprocenjuje se na osnovu visine roditelja i predstavlja okvir očekivanog rasta, iako na konačnuvisinu mogu uticati i drugi genetski faktori.

Autor: Jovana Nerić