Demencija, skup stanja karakterističnih po kognitivnom padu i gubitku pamćenja, pogađa milione ljudi širom sveta. Dok su faktori poput starosti i genetike van naše kontrole, nova studija objavljena u časopisu PLoS One potvrđuje da svakodnevni izbori igraju ključnu ulogu.
Istraživači su analizirali podatke iz 69 studija i identifikovali tri ključne navike koje mogu drastično smanjiti rizik, ali su postavili i jasne granice – jedna stvar je strogo zabranjena ako želite da sačuvate zdravlje mozga: predugo sedenje.
1. Magična brojka od 150 minuta trenažne aktivnosti
Redovna fizička aktivnost pokazala je najjači zaštitni efekat. Odrasle osobe koje se pridržavaju preporuka od 150 minuta umerene do intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno (npr. brza šetnja 30 minuta, pet dana u nedelji) imaju čak 25% manji rizik od razvoja demencije u poređenju sa neaktivnim osobama.
2. Zamka spavanja: Ni premalo, ni previše
Trajanje sna se pokazalo kao izuzetno važan faktor, ali rezultati su iznenadili mnoge. Idealno je spavati sedam do osam sati tokom noći.
Kratak san (manje od 7 sati) povećava rizik za 18%.
Predugo spavanje (više od 8 sati) nosi sa sobom čak 28% veći rizik.
Ključ je u balansu i doslednom rasporedu odlaska u krevet, uz izbegavanje ekrana pre spavanja.
3. Opasnost od "stolice"
Dugotrajno sedenje je identifikovano kao zaseban i veoma opasan faktor rizika. Osobe koje provode osam ili više sati dnevno sedeći imaju 27% veći rizik od demencije. Savet stručnjaka je jasan: prekidajte periode sedenja svakih sat vremena – ustanite, istegnite se ili prošetajte bar nekoliko minuta.
Važna napomena: Iako rezultati pokazuju snažnu povezanost, naučnici naglašavaju da ovo nije direktan dokaz uzročno-posledične veze, jer na zdravlje mozga utiču i genetika i druga zdravstvena stanja. Ipak, male promene u rutini, poput ograničavanja dnevnog dremkanja i uvođenja šetnje, predstavljaju praktičnu strategiju za očuvanje kognitivnih funkcija decenijama pre pojave prvih simptoma.
Autor: D.S.
