Buđenje usred noći može biti veoma frustrirajuće, a ako se ponavlja, lako može prerasti u nesanicu. Ako se redovno budite oko tri sata ujutro, verovatno postoji razlog za to.
Talar Muhtarian, docentkinja za mentalno zdravlje na Medicinskom fakultetu u Vorviku, objašnjava o čemu se radi i šta možete preduzeti.
Priroda sna i noćna buđenja
Muhtarian objašnjava da se većina ljudi probudi nekoliko puta tokom noći, ali se toga ne sećaju jer odmah ponovo zaspu. Problem nastaje kada ostanemo budni, jer se tada prekidaju važni delovi ciklusa spavanja, što dovodi do umora i poteškoća sa koncentracijom tokom dana.
"San se ne odvija u jednom neprekidnom nizu. Tokom noći mozak prolazi kroz ponavljajuće cikluse spavanja koji traju između 90 i 110 minuta", pojašnjava profesorka. Svaki ciklus uključuje nekoliko faza: lak san, dubok san i REM fazu. Kako se približavamo kraju svakog ciklusa, san postaje lakši. Upravo tada najčešće dolazi do kratkog buđenja, jer telo počinje da se priprema za dan povećavajući nivo kortizola, hormona stresa.
Stres, kofein i alkohol kao glavni krivci
Iako je povremeno buđenje normalno, problem nastaje ako je um opterećen brigama.
"Ako vam je um već preplavljen brigama o poslu ili vezama, kratko buđenje može se brzo pretvoriti u potpuno razbuđivanje i preterano razmišljanje. Noću je manje ometanja, pa misli koje se tokom dana čine podnošljivim, noću mogu delovati mnogo intenzivnije", kaže Muhtarian.
Osim stresa, buđenje usred noći uzrokuju i:
Alkohol: Može pomoći da brže zaspimo, ali uzrokuje isprekidan san iz kojeg se lakše budimo.
Kofein: Potrebno mu je više od šest sati da se razgradi u organizmu, pa može poremetiti san čak i ako ga konzumirate kasno popodne.
Ekran mobitela: Predugo korišćenje telefona u krevetu narušava prirodan ritam spavanja.
Šta možete da uradite?
Profesorka nudi nekoliko saveta za poboljšanje "higijene spavanja":
Doslednost: Održavajte isto vreme buđenja svako jutro, čak i nakon loše prospavane noći, kako biste stabilizovali unutrašnji sat.
Pravilo ustajanja: Ako dugo ležite budni, ustanite iz kreveta i radite nešto opuštajuće dok ponovo ne osetite pospanost. Tako prekidate povezanost kreveta sa budnošću.
Upravljanje stresom: Vođenje dnevnika, joga, meditacija ili vežbe disanja pre spavanja mogu pomoći da umirite um.
Ograničite stimulanse: Smanjite unos kofeina i alkohola u drugom delu dana.
Razumevanje da je buđenje oko tri ujutro često povezano sa prirodnim ciklusima tela i nivoom stresa može vam pomoći da ove situacije više ne doživljavate kao alarmantne, već kao znak da je telu potreban dodatni mir.
Autor: D.S.
