Naučnici sa Harvarda nedavno su, u časopisu PNAS, opisali istraživanje u kome su uspeli da proizvedu tabletu koja može da prođe sistem organa za varenje bez oštećenja.

Dijabetes tipa I je autoimuna bolest, često nasledna, manje raširena nego dijabetes tipa II, na koju ne može da se deluje preventivno.

Kod te vrste dijabetesa imunološki sistem pogrešno napada i oštećuje ćelije gušterače koje proizvode insulin, hormon ključan za regulisanje nivoa glukoze.

Ako dijabetes tipa I nije regulisan, može da izazove mnogo ozbiljnih zdravstvenih problema.

Da bi se sprečile komplikacije i stanje držalo pod kontrolom, osobe sa ovom dijagnozom moraju da uzimaju insulin u injekcijama ili putem insulinske pumpe.

Oralno uzimanje insulina, san je kako pacijenata tako i lekara, i bilo bi najbolja alternativa injekcijama, a nažalost, kada dođe u kontakt sa želudačnom kiselinom ili probavnim enzimima, insulin brzo propada.

Naučnici do sada nisu bili uspešni u nastojanjima da razviju oblogu tablete koja bi prošla prepreke sistem organa za varenje i ušla u krv.

Naučnici sa Harvarda nedavno su, u časopisu PNAS, opisali istraživanje u kome su uspeli da proizvedu tabletu koja može da prođe sistem organa za varenje bez oštećenja, prenosi B92.

Oni su stvorili složenu oblogu tablete koja čuva insulin od želudacne kiseline i enzima tankog creva, a koja može da prodre kroz zaštitne barijere creva.

Zaštitni omotač štiti tabletu od kiselog okruženja, a otapa se tek u tankom crevu.

Kada proteinski molekuli insulina uđu u sistem organa za varenje, tu se nalazi puno enzima cija je funkcija da razgraduju proteine u manje aminokiseline, a insulin u tableti ostaje stabilan.

Naučnici napominju da je tabletu lako proizvesti, jeftinija je od drugih terapija, ne propada lako i može jednostavno da se čuva do dva meseca na sobnoj temeperaturi, a traje duže nego neke vrste insulina u injekcijama.

Implikacije ove studije mogle bi zaista da budu velike, ako se i kod ljudi pokaže da tableta sigurno prolazi sve prepreke sistema organa za varenje, što je važno kako za insulin tako i druge lekove sa peptidima.

Insulin unesen oralno, objašnjavaju naučnici, do krvi će stići na način koji je dosta sličniji prirodnom lučenju insulina.

Ova metoda bi mogla da smanji popratne efekte povezane sa uzimanjem insulina u injekcijama.

Naučnici su vrlo optimistični i kažu da je sledeći korak sprovodenje daljih istraživanja na životinjama, kako bi se potvrdilo da je tableta sigurna za probavu, a nakon čega bi otpočeli klinička testiranja na ljudima.