Psihologija ranog razvoja otkriva koliko su mališani povezani sa našim emocijama.
Iako su male i još uvek nemaju rečnik za izražavanje, bebe su neverovatni emocionalni špijuni. Naučna istraživanja pokazuju da one mogu da osećaju raspoloženje svojih roditelja – bilo da je u pitanju radost, tuga, nervoza ili stres. Osim što prate ton glasa i mimiku lica, bebe reaguju i na fizičke signale poput ubrzanog disanja, promena u energiji i čak hemijske promene koje roditelji nesvesno emituju.
Ova emocionalna empatija pomaže bebi da se prilagodi svetu oko sebe. Kada roditelj deluje smireno i prisutno, beba oseća sigurnost i uči kako da reguliše svoje emocije. Suprotno tome, hronični stres kod roditelja može izazvati kod bebe nervozu, plač i promenjeno ponašanje, jer mališani uče iz neposrednog okruženja – i telom, i očima, i srcem.
Važno je naglasiti da beba ne razmišlja o stresu kao odrasla osoba, ali oseća ton i energiju koju emituje roditelj. Ovo znači da je emocionalna povezanost izuzetno važna – kvalitetna komunikacija, kontakt očima, dodiri i miran glas mogu umiriti i najnapetije trenutke.
Psiholozi preporučuju da roditelji vode računa o sopstvenom emocionalnom zdravlju, jer ono direktno utiče na bebin osećaj sigurnosti. Kratke pauze, razgovor sa partnerom ili prijateljima i tehnike opuštanja mogu biti male promene koje prave veliku razliku u bebinom svetu.
Foto: Unsplash.com
Iako su bebe mali istraživači sveta, one su i majstori čitanja emocija. Svaki osmeh, dodir i reč roditelja oblikuju njihov osećaj sigurnosti i poverenja. Zato je briga o sopstvenom raspoloženju zapravo prvi korak ka srećnoj i emotivno stabilnoj bebi.
Autor: S.Paunović
