Ako te ujutru trese nekontrolisana potreba za hranom, telo možda upozorava na insulinsku rezistenciju – tihi poremećaj koji vodi ka dijabetesu
Probudiš se i već razmišljaš o hrani. Ne o doručku, već o svemu što postoji u frižideru. Ta intenzivna, gotovo panična potreba da jedeš – poznata kao vučja glad – nije samo posledica kasne večere ili slabog karaktera. U velikom broju slučajeva povezana je sa insulinskom rezistencijom, metaboličkim poremećajem koji može biti uvod u dijabetes tipa 2.
Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije postanu gluve na insulin – hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Pankreas tada luči još više insulina kako bi održao ravnotežu, ali rezultat su nagli padovi šećera, posebno tokom noći ili između obroka. Telo taj pad doživljava kao alarm i šalje snažan signal: jedi odmah. Zato se vučja glad često javlja čim otvorimo oči, ali i nekoliko sati nakon obroka, bez obzira na to koliko smo pojeli.
Ovaj poremećaj tesno je povezan sa razvojem dijabetesa tipa 2, ali i sa gojaznošću, hormonskim disbalansom i hroničnim umorom. Paradoks je da što češće popuštamo tim napadima gladi i posežemo za brzom, ugljenohidratnom hranom, to više pogoršavamo problem. Šećer skoči, insulin skoči, a zatim sledi novi pad – i novi napad gladi. To je začarani krug iz kog je teško izaći bez promene navika.
Rešenje nije u gladovanju, već u pametnom balansu. Obroci bogati proteinima, zdravim mastima i vlaknima stabilizuju nivo šećera u krvi i sprečavaju nagle oscilacije. Redovna fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija na insulin, dok kvalitetan san reguliše hormone gladi, leptin i grelin. Ključno je i laboratorijsko testiranje – jutarnji insulin i glukoza mogu otkriti problem mnogo pre nego što se razvije dijabetes.
Foto: Pixabay.com
Ako te vučja glad budi češće nego alarm, to je već mogući metabolički signal za uzbunu. Slušaj telo – ali ga ne hrani impulsom, već znanjem.
Autor: S.Paunović
