Višesatno sedenje : Tihi ubica iz kancelarije koji nam krade godine života

Radni dan počinje kafom i mejlovima, a završava se ukočenim leđima i teškim nogama. Višesatno sedenje postalo je normalno stanje savremenog čoveka – ali naše telo nije dizajnirano za život u stolici. Evolucija nas je oblikovala za kretanje, a ne za statičan položaj ispred ekrana. Kada sedimo po osam, devet ili deset sati dnevno, organizam ulazi u režim usporavanja koji dugoročno ostavlja ozbiljne posledice.

Prvi na udaru je metabolizam. Dugotrajno sedenje usporava sagorevanje kalorija, povećava rizik od gojenja i remeti regulaciju šećera u krvi. Mišići, posebno oni najveći – gluteusi i noge – praktično spavaju, a kada veliki mišići miruju, celo telo troši manje energije. Vremenom, to može doprineti razvoju insulinske rezistencije i kardiovaskularnih problema, čak i kod ljudi koji povremeno treniraju.

Ni kičma ne prolazi bolje. Položaj savijen nad tastaturom stvara konstantan pritisak na vratni i lumbalni deo leđa. Bolovi u vratu, ramenima i donjem delu leđa postaju hronični, a loše držanje prelazi iz kancelarije u svakodnevni život. Problem je što bol dolazi postepeno – pa ga ignorišemo dok ne postane ozbiljan. Telo šalje signale, ali ih često utišamo tabletom protiv bolova i nastavimo da sedimo.

Manje se govori o uticaju na mentalno zdravlje. Dugotrajna fizička neaktivnost povezana je sa padom energije, slabijom koncentracijom i većim rizikom od anksioznosti i depresivnih epizoda. Kretanje podstiče cirkulaciju i lučenje hormona koji popravljaju raspoloženje – a kada ga nema, ni mozak ne radi punim kapacitetom. Zato nije slučajno što se posle kratke šetnje vraćamo za sto sa više fokusa.

Dobra vest je da rešenje ne zahteva radikalne poteze. Ustajanje na svakih 30 do 60 minuta, kratko istezanje, hodanje dok razgovaramo telefonom ili zamena lifta stepenicama mogu napraviti ogromnu razliku. Naše telo ne traži savršenstvo – traži pokret. Jer stolica možda jeste udobna, ali cena koju plaćamo za nju može biti previsoka.

Autor: S.Paunović