Arterije se zapušavaju taloženjem masnih naslaga koje se nazivaju plak. Plak je mešavina masti, kalcijuma, holesterola i ćelijskog otpada u telu. Ova mešavina može da se taloži unutar zidova arterija, čineći te krvne sudove užim. Tako nastaje ateroskleroza.

Sužene ili blokirane arterije mogu zaustaviti dolazak sveže krvi do određenih delova tela, što može dovesti osobu u rizik od srčanog udara, srčane insuficijencije ili moždanog udara. Ne postoje brza rešenja za eliminisanje plaka iz arterija, ali ljudi mogu napraviti ključne promene u životnom stilu kako bi zaustavili nagomilavanje plaka u arterijama i poboljšali opšte zdravlje.

U ozbiljnim slučajevima, medicinske procedure ili operacije mogu pomoći u uklanjanju blokada unutar arterija. Najbolji tretman je obično sprečavanje nastanka plaka, jer je uklanjanje plaka mnogo teže nego što je preventiva zapušenja arterija. Da bi ovo sprečili, poslušajte sledeće savete:

• Izbegavajte unos zasićenih masti. Tip masti koje osoba koristi može da utiče na stvaranje plaka u arterijama. Kardiolozi preporučuju strogo ograničavanje unosa zasićenih i trans masti, jer one sadrže visok nivo lošeg (LDL) holesterola. Hrana koja sadrži visoke nivoe ovakvih masti je: pržena hrana, kolači, pite, keks, peciva, margarin, obrađena pakovana hrana. Zasićene masti se nalaze i u životinjskim proizvodima kao što su govedina, svinjetina i mlečni proizvodi. Takođe je potrebno posebno izbegavati i slatkiše.

• Praktikujte unos nezasićnih masti. Mnoge naučne studije su potvrdile značajno smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja kada su osobe zamenile zasićene masti zamenile nezasićenim mastima, koje predstavljaju dobre masti. One sadrže HDL holesterol, koji pomaže eliminisanju lošeg holesterola iz arterija, pre nego što se on pretvori u pločice koje se zalepe za arterijske zidove. Nezasićene masti se obično nalaze u biljkama i masnim ribama, i uključuju sledeće namirnice: avokado, masline, orahe, neka biljna ulja kao što je maslinovo, masne ribe-losos, pastrmku, haringe, živinsko meso, svo voće i povrće, intergralne žitarice, mleko i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti.

• Koristite biljne čajeve i đumbir. Čajevi kao što su zeleni, crni čaj ili čaj od đumbira mogu biti dobri supstituti i za druga pića. Jedna skorašnja studija je otkrila je da konzumiranje par šolja čaja dnevno, tokom 6 nedelja, pomoglo u smanjenju količine LDL holesterola u krvi kod odraslih koji su bili u riziku od srčanih oboljenja. Đumbir takođe sprečava rizik od kardiovaskularnih oboljenja tako što: stimuliše perifernu i opštu cirkulaciju, smanjuje povećani serumski i tkivni holesterol kao i trigliceride u krvi, i sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje tromba.

• Redovno vežbajte. Gojaznost je faktor rizika za nastanak plaka i bolesti srca. Pored zdrave ishrane, redovno vežbanje može pomoći osobi da smanji težinu, a istovremeno i rizik od srčanih problema. Fizičke aktivnosti koje doprinose opštem poboljšanju kardiovaskularnog sistema su: trčanje, brzo hodanje, biciklizam, plivanje, tenis, aerobik. Svaka osoba bi trebalo da praktikuje bilo koju fizičku aktivnost u rasponu od 30 do 60 minuta dnevno. Lekar može preporučiti određenu rutinu vežbanja kako bi se prilagodila pojedincu, na osnovu različitih faktora životnog stila.

Kardiolozi preporučuju ARTEROprotect FORTE®, potpuno prirodni preparat koji:

• Čisti arterije • Smanjuje kalcifikaciju • Snižava loš (LDL) holesterol • Povećava elastičnost krvnih sudova

O svemu se detaljno možete obavestiti na sledećoj adresi: http://arteroprotect.com/.

Pink.rs