Posle svake velike svađe dolazi tišina, ali upravo u toj tišini počinje ono najvažnije – želja da se ponovo pronađete.
Posle svađe ništa nije isto. Reči odzvanjaju u glavi, poruke se čitaju po deset puta, a ego i emocije vode tihu borbu. Ipak, ako se između vas dvoje, uprkos svemu, pojavi potreba da proveriš kako je, da li je stigao kući ili da li je jeo – znaj da to nije navika. To je znak da ljubav još nije rekla poslednju reč.
Pomirenje retko dolazi uz velika priznanja i filmske scene. Češće počinje sitnicama – kraćom, mekšom porukom, pitanjem bez optužbe, pogledom koji traje sekund duže. Ako primetiš da ton postaje blaži, da se rasprava više ne vrti u krug i da oboje birate blaži pristup umesto novih uvreda, to je prvi korak ka miru.
Važno je i kako se osećaš kada pomisliš na njega. Ako bes polako ustupa mesto seti, ako ti nedostaju vaši rituali i ako, uprkos svemu, vidiš budućnost u kojoj ste zajedno – to znači da svađa nije uništila ono suštinsko. Ljubav koja želi da opstane traži način, čak i kada je povređena.
Na putu pomirenja nema pobednika i poraženih. Postoji samo odluka da budete tim, čak i kada je teško. Kada oboje počnete da govorite “želim da razumem” umesto “želim da budem u pravu”, odnos dobija novu šansu. To je trenutak kada shvatiš da vam nije važnije ko je kriv, već da li vam je stalo.
Foto: Pixabay.com
Ako osećate da se polako vraćate jedno drugom, netreba žuriti. Pomirenje je proces, a ne jedan razgovor. Dajte sebi i partneru prostor da spustite gard, priznate greške i izgovorite ono što je ostalo prećutano. Jer prava ljubav nije ona bez svađa, već ona koja zna kako da se posle njih ponovo pronađe.
Autor: S.Paunović
