Napredak u lečenju i prognozama za mnoge vrste raka je ogroman, naročito kada se bolest otkrije u ranoj fazi. Ipak, prevencija ostaje ključna, a istraživanja pokazuju da se čak 30 do 40 odsto karcinoma može sprečiti jednostavnim promenama životnih navika.
Iako ne možemo da utičemo na genetiku, onkolozi ističu da postoji jedna veoma raširena navika koja povećava rizik od raka znatno više nego što ljudi misle, a koju je moguće promeniti.
Navika koja je opasnija nego što mislimo
Onkolozi upozoravaju da fizička neaktivnost, odnosno sedeći način života, značajno povećava rizik od razvoja raka. Mnogi ljudi, međutim, ne doživljavaju kretanje kao važno sredstvo u zaštiti od ove bolesti.
„Sedeći način života može dovesti do prekomerne telesne težine ili gojaznosti“, kaže dr David Jašar, hematolog i onkolog. „Znamo da povećana količina masnog tkiva uzrokuje upalu, što je poznati faktor rizika za rak.“
On dodaje kako istraživanja potvrđuju direktnu vezu između gojaznosti i raka debelog creva.
Šta se dešava u telu bez kretanja?
Telesna težina nije jedini pokazatelj. Dr Šika Džain, onkolog, navodi da se u telu mogu dogoditi brojne promene i bez debljanja, uključujući:
Usporavanje metabolizma i smanjenu apsorpciju glukoze.
Povećanu otpornost na insulin.
Hroničnu upalu niskog nivoa.
Narušenu funkciju imunološkog sistema i pojačanu proizvodnju polnih hormona (što povećava rizik od raka dojke).
Moć vežbanja: Smanjenje rizika za 26 odsto
Redovna fizička aktivnost stvara biološko okruženje koje je manje pogodno za razvoj bolesti. Studija iz 2025. godine pokazala je da su osobe koje su svakodnevno sedenje zamenile laganom do umerenom aktivnošću smanjile izglede za rak za čak 26 odsto.
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), kretanje smanjuje rizik od najmanje osam vrsta raka: bešike, dojke, debelog creva, endometrijuma, jednjaka, bubrega, pluća i želuca.
Koliko je vežbe dovoljno?
Američko udruženje za borbu protiv raka preporučuje pet sati umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
To je otprilike 45 minuta dnevno.
Umerena aktivnost uključuje: brzo hodanje, laganu vožnju bicikla ili rolanje.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju da je veći broj koraka važniji od samog tempa ili intenziteta.
Savet za one koji rade u kancelariji
Stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno samo odraditi trening i ostatak dana presedeti.
Ustanite svakih 30 do 60 minuta i krećite se nekoliko minuta.
Obavljajte telefonske pozive hodajući.
Koristite stepenice umesto lifta.
„Vežbanje štiti, ali ne poništava u potpunosti štetu celodnevnog sedenja“, zaključuju onkolozi.
Autor: Dalibor Stankov
