Visoki računi za struju i grejanje mnogima su glavna briga, ali štednja na toploti može vas skupo koštati na drugom polju – zdravstvenom.
Osećaj hladnoće nije samo neprijatan; temperatura prostora u kojem boravimo direktno utiče na to kako naše telo funkcioniše i koliko smo otporni na bolesti.
U jeku sezone prehlada, gripa i korone, lekari upozoravaju da topliji dom može biti presudan faktor da ostanete "na nogama".
Šta se dešava sa telom kada je u stanu hladno?
Boravak u prostoriji koja nije dovoljno ugrejana stvara ogroman pritisak na organizam. Kako bi održalo telesnu temperaturu, srce mora da radi brže, što dovodi do skoka krvnog pritiska. Pored toga, hladan vazduh nadražuje disajne puteve, a često se javlja i ukočenost, kao i bolovi u zglobovima.
Magična brojka: Koliko je stepeni dovoljno?
Pitanje koje svake zime muči mnoge glasi: koja je donja granica? Većina svetskih zdravstvenih institucija, uključujući i Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), slaže se oko jedne cifre:
18°C je apsolutni minimum za zdrave ljude tokom zimskih meseci.
Sve ispod ove granice smatra se rizičnim, jer se telo tada neprestano bori sa hladnoćom umesto da se fokusira na odbranu od virusa.
Ko mora da pojača grejanje?
Nisu svi podjednako otporni. Postoje grupe kojima je neophodna viša temperatura (oko 21–23°C) kako bi sačuvali zdravlje:
Starije osobe i mala deca;
Trudnice;
Hronični bolesnici (srčani i plućni problemi);
Osobe koje su manje pokretne i provode ceo dan kod kuće.
Hladnoća ne prenosi viruse, ali im pomaže
Važno je razumeti: niska temperatura vas neće sama po sebi "zaraziti", ali stvara idealne uslove za viruse. Istraživanja pokazuju da se virusi gripa i kovida lakše šire i duže preživljavaju u hladnom i suvom vazduhu. Takođe, hladnoća slabi naš imunitet, pa su komplikacije poput upale pluća mnogo češće u hladnim domovima.
Autor: Dalibor Stankov
