Društvo i dalje postavlja isto pitanje, ali odgovor je mnogo složeniji nego što mislimo.
U našem regionu i dalje važi nepisano pravilo: žena će se jednog dana ostvariti kao majka. Kada to izostane – bilo da je u pitanju svesna odluka ili jednostavno drugačiji životni put – komentari ne izostaju. „Predomisliće se“, „To je faza“, „Žaliće kasnije“. A ponekad i ono najteže: „Sebična je.“
Ali da li je zaista tako?
Psiholozi ističu da odluka da se nema dete ne mora da bude izraz sebičnosti, već duboke samosvesti. Roditeljstvo je doživotna odgovornost koja zahteva emocionalnu, mentalnu i finansijsku spremnost. Preispitati sebe i priznati da taj put nije za vas može biti znak zrelosti, a ne nedostatka empatije.
Društveni pritisak često polazi od pretpostavke da je majčinstvo univerzalna želja. Ipak, žene danas imaju više mogućnosti nego ikada – karijeru, putovanja, lični razvoj, drugačije oblike partnerstva. Za neke je majčinstvo najlepša životna uloga. Za druge – nije deo njihove priče.
Foto: Unsplash.com
Važno je razdvojiti dve stvari: strah od odgovornosti i svesnu odluku. Prvo može biti prolazno. Drugo je rezultat ozbiljnog promišljanja. I jedno i drugo zaslužuju poštovanje, a ne osudu.
Zanimljivo je da se muškarcima koji ne žele decu retko postavlja isto pitanje. Kod žena se odluka često doživljava kao odstupanje od prirodnog. Međutim, vremena se menjaju – identitet žene danas nije sveden na jednu ulogu.
Na kraju, možda pravo pitanje nije da li su te žene sebične ili hrabre. Možda je važnije da li smo kao društvo spremni da prihvatimo da sreća nema samo jedan oblik. Jer izbor – ma kakav bio – postaje hrabar onda kada je donet bez straha i bez potrebe da se ikome pravda.
Autor: S.Paunović
