Istraživanja pokazuju da tajna jutarnjih tipova nije u alarmu, već u načinu na koji razmišljaju o životu, obavezama i sopstvenoj budućnosti.
Godinama slušamo da su ljudi koji ustaju rano uspešniji, organizovaniji i ambiciozniji. Međutim, psiholozi tvrde da njihova prednost nema toliko veze sa satnicom, koliko sa načinom razmišljanja. Ljudi koji se bude ranije od većine imaju izražen osećaj lične kontrole. Veruju da svojim odlukama oblikuju dan – umesto da dan oblikuje njih.
Za njih jutro nije kazna, već prednost. To je deo dana kada nema poruka, poziva i spoljašnjih zahteva. U toj tišini lakše planiraju, razmišljaju i postavljaju tempo koji im odgovara. Taj mali ritual daje im osećaj da su već nešto postigli pre nego što svet ubrza.
Foto: Pixabay.com
Psihološki gledano, reč je o takozvanom „unutrašnjem lokusu kontrole“ – uverenju da smo mi odgovorni za sopstvene rezultate. Upravo taj stav razlikuje one koji svesno započinju dan ranije od onih koji stalno osećaju da kasne za obavezama.
Naravno, nisu svi stvoreni za alarm u cik zore. Biološki ritam je individualan. Ali razlika nije u tome da li ustajete u pet ili u osam. Razlika je u tome da li upravljate svojim vremenom – ili ono upravlja vama.
Možda prava tajna ranoranilaca nije u satu, već u poruci koju svakog jutra šalju sebi: „Ja određujem kako će moj dan da izgleda.“
Autor: S.Paunović
