Navika iz detinjstva ili pametan mehanizam samoumirenja u modernom svetu?
Spavanje uz upaljeno svetlo često se smatra dečjom navikom koju bi trebalo prerasti. Ipak, istraživanja i iskustva terapeuta pokazuju da sve veći broj odraslih ljudi priznaje da im blago svetlo tokom noći donosi osećaj sigurnosti, smirenosti i kontrole. I to je sasvim razumljiva psihološka potreba.
Naš mozak je evolutivno programiran da traži opasnost u mraku. U potpunoj tami, čula vida se povlače, a mozak ostaje na oprezu, spreman da reaguje na svaki šum ili senku. Kod nekih ljudi to stanje pojačane budnosti može otežati opuštanje i uspavljivanje. Svetlo, čak i vrlo diskretno, šalje mozgu signal da je okruženje poznato i bezbedno.
Psiholozi objašnjavaju da potreba za svetlom tokom sna često ima veze sa osećajem kontrole. Kada vidimo prostor oko sebe — makar i mutno — mozak ima osećaj da drži situaciju pod nadzorom. To je naročito izraženo kod odraslih koji su tokom života prošli kroz stresne ili nepredvidive situacije: selidbe, gubitke, anksiozne periode, roditeljstvo ili život u ubrzanom, stalno dostupnom svetu.
Zanimljivo je da spavanje uz svetlo ne mora nužno biti povezano sa strahom od mraka. Kod mnogih ljudi reč je o praktičnosti: lakše snalaženje tokom noći, manja dezorijentacija pri buđenju ili jednostavno navika koja umiruje. Mozak voli rutinu, a ono što ponavljamo u trenucima opuštanja brzo postaje signal da je vreme za odmor.
Foto: Unsplash.com
Naravno, stručnjaci upozoravaju da jako svetlo — poput plafonskih sijalica ili ekrana — može remetiti lučenje melatonina, hormona sna. Ali to ne znači da je svako svetlo loše. Topla, prigušena noćna lampa ili diskretno ambijentalno osvetljenje često predstavljaju kompromis između bioloških potreba i psihološkog osećaja sigurnosti.
Briga o sebi ponekad znači upravo to: dozvoliti sebi male rituale koji nas umiruju, bez potrebe da ih opravdavamo. Ako vam upaljeno svetlo pomaže da se lakše opustite i zaspite — možda to nije navika koju treba popraviti, već signal da slušate sopstvene potrebe.
Autor: S.Paunović
