Nije u pitanju samo umor, višak kilograma ili želja za slatkišima – insulinska rezistencija je tiho stanje koje ne treba ignorisati.
U poslednje vreme često se o insulinskoj rezistenciji govori olako, gotovo kao o modernoj dijagnozi ili prolaznom problemu. Međutim, istina je daleko ozbiljnija. Insulinska rezistencija nije bezazleno stanje, već predvorje brojnih hroničnih bolesti koje mogu ozbiljno narušiti kvalitet života.
Šta je zapravo insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu prestanu da pravilno reaguju na insulin – hormon zadužen za regulaciju nivoa šećera u krvi. Kao odgovor, organizam luči sve više insulina, što vremenom dovodi do hormonskog disbalansa, poremećaja metabolizma i niza drugih zdravstvenih problema.
Problem je u tome što se simptomi često ne prepoznaju na vreme: hronični umor, pospanost posle obroka, pojačana želja za slatkim, gojenje u predelu stomaka, magla u glavi – sve se to često pripisuje stresu ili brzom načinu života.
Zašto insulinska rezistencija nije šala?
Zato što vrlo često predstavlja prvi korak ka ozbiljnijim oboljenjima. Ukoliko se ne kontroliše, insulinska rezistencija može dovesti do:
- Dijabetesa tipa 2- Sindroma policističnih jajnika (PCOS) kod žena- Povišenog krvnog pritiska- Poremećaja masnoća u krvi- Masne jetre- Kardiovaskularnih bolesti- Hormonskih disbalansa- Povećanog rizika od moždanog i srčanog udara
Foto: Unsplash
Drugim rečima – insulinska rezistencija je upozorenje koje telo šalje pre nego što nastanu ozbiljne posledice.
Žene češće oboljevaju, ali ni muškarci nisu pošteđeni
Statistički gledano, insulinska rezistencija se češće dijagnostikuje kod žena, naročito u reproduktivnom periodu, često u vezi sa hormonalnim poremećajima. Ipak, važno je naglasiti da ni muškarci nisu imuni. Kod muškaraca se insulinska rezistencija često otkriva kasnije, jer se ređe javljaju lekaru i simptome pripisuju umoru ili godinama. Posledice mogu uključivati pad energije, gojenje, probleme sa krvnim pritiskom, ali i smanjenje testosterona i plodnosti.
Zašto je važno reagovati na vreme?
Dobra vest je da se insulinska rezistencija može držati pod kontrolom, a u nekim slučajevima i značajno popraviti uz promenu načina života. Pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, kontrola stresa i blagovremeni lekarski pregledi čine ogromnu razliku. Najveća greška je ignorisati dijagnozu ili je shvatati površno. Insulinska rezistencija je signal da telo traži pažnju.
U vremenu kada se zdravlje zbog silnih obaveza često stavlja u drugi plan, važno je podsetiti se da prevencija nije luksuz, već potreba. Insulinska rezistencija možda ne boli odmah, ali posledice koje može doneti – itekako mogu. Zato je važno govoriti o njoj ozbiljno, informisano i na vreme. Jer slušati svoje telo danas znači sačuvati zdravlje sutra.
Autor: S.Paunović
