Tito je uživao u resursima koji su bili nedostižni bilo kom pojedincu u državi.
Njegova moć ogledala se u neograničenom pristupu državnim dobrima, što je uključivalo:
Rezidencije: Luksuzni objekti u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.
Brioni: Ostrvo koje je funkcionisalo kao njegova lična oaza i mesto za doček svetskih državnika.
Transport: Čuvena jahta „Galeb“, privatni „Plavi voz“, kao i čitava flota limuzina i aviona.
Njegov luksuz nije bio rezultat tržišnog uspeha, već političke pozicije koja mu je omogućila da živi na nivou najbogatijih svetskih monarha, koristeći isključivo državne resurse.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović, PrintscreenYouTube, Wikipedia.org
Ko su bili najbogatiji građani „iz senke“?
Iako je sistem bio usmeren ka kolektivnom vlasništvu, postojali su pojedinci koji su u okviru privatnog sektora uspeli da zarade basnoslovne sume. Najpoznatiji primer zabeležen je 1988. godine, kada je neimenovani ugostitelj iz Skoplja poreskim službama prijavio prihod od čak 171 milion tadašnjih dinara.
Ovaj Skopljanac ostao je do danas simbol uspeha u sistemu koji nije bio naklonjen privatnom kapitalu. Pored njega, visoke prihode ostvarivale su i određene zanatlije, vrhunski muzičari, pa čak i pojedini profesori, čije su zarade često premašivale plate direktora velikih državnih preduzeća.
Moć naspram novca
Zaključak istraživanja bogatstva u SFRJ pokazuje da se prava moć nije merila samo bankovnim računom, već pristupom resursima. Dok su privatni bogataši morali da kriju svoj identitet ili se pravdaju poreskoj upravi, Tito je ostao nedodirljiv kao apsolutni gospodar državnog bogatstva, čime je postavio standarde luksuza koji su i decenijama nakon raspada države predmet analiza i polemika.
Autor: Dalibor Stankov
