U idealnom svetu svi bismo svake noći spavali po osam sati. Upravo ta količina sna najčešće se preporučuje odraslima jer je povezana sa boljim zdravljem, stabilnijim raspoloženjem i većim nivoom energije. Mnogi koji redovno spavaju dovoljno primećuju da im je lakše da se razbude ujutru, da su fokusiraniji tokom dana i da manje posežu za kafom.
Ali šta se zapravo dešava u telu kada osam sati sna postane navika, i kakav dugoročni uticaj to ima na zdravlje? Stručnjaci za san ističu da redovan i kvalitetan odmor može imati snažnije efekte nego što većina ljudi očekuje.
Koliko sna vam je zaista potrebno?
Većina stručnjaka slaže se da je optimalan raspon sna za odrasle između sedam i devet sati po noći. Zato se osam sati često navodi kao „zlatna sredina“. Ipak, potrebe za snom nisu iste kod svih ljudi.
Na količinu sna utiču godine, genetika, zdravstveno stanje, nivo stresa i biološki ritam. Postoje osobe koje prirodno funkcionišu sa manje od šest sati sna i pritom se osećaju odmorno, bez potrebe da „nadoknađuju“ san vikendom. S druge strane, neki ljudi imaju potrebu za devet ili više sati sna kako bi ostali mentalno bistri i emotivno stabilni.
Najvažniji pokazatelj da li spavate dovoljno nije broj sati, već to da li se budite odmorni, emotivno uravnoteženi i sposobni da normalno funkcionišete tokom dana.
Foto: Pixabay.com
Kako da otkrijete koliko sna vam treba?
Kod mnogih ljudi problem je što su hronično neispavani ili imaju nepravilan raspored spavanja, pa im je teško da procene svoje stvarne potrebe. Jedan od načina je da nekoliko nedelja legnete i ustajete u isto vreme, uz odstupanje od najviše pola sata.
Postepeno produžavajte vreme provedeno u krevetu za 15 minuta na svaka četiri dana, dok ne počnete da se budite pre alarma. Još jedan metod je takozvani „10 dana po 10 sati“, gde deset dana zaredom provodite po deset sati u krevetu. Količina sna koju ostvarite poslednje noći često je blizu vašeg idealnog minimuma.
Šta se menja kada redovno spavate osam sati?
Iako nekima treba više ili manje sna, za većinu ljudi osam sati donosi niz konkretnih benefita.
Buđenje sa više energije
Dovoljan san smanjuje nagomilani umor koji se skuplja tokom dana. Telo i mozak dobijaju priliku da se potpuno oporave, pa jutra postaju lakša, a energija stabilnija.
Bolja kontrola emocija
Nedostatak sna direktno utiče na razdražljivost. Kada ste naspavani, mozak lakše obrađuje emocionalne signale, pa se stres, frustracija i impulsivne reakcije lakše drže pod kontrolom.
Uravnotežen apetit
Manjak sna povećava hormon gladi, dok dobar san pomaže da hormoni zaduženi za osećaj sitosti ostanu u ravnoteži. To znači manje iznenadnih napada gladi i manju potrebu za prejedanjem.
Jasniji um i bolja koncentracija
Tokom sna mozak obrađuje informacije, učvršćuje pamćenje i „čisti“ otpadne materije. Rezultat su bolji fokus, brže donošenje odluka, bolja memorija i brže reakcije.
Jači imunitet
Redovan san jača odbrambeni sistem organizma, što je posebno važno tokom zime. Telo se lakše bori sa infekcijama i brže oporavlja od bolesti.
Stabilniji nivo šećera u krvi
Dobar san poboljšava osetljivost na insulin, što pomaže u održavanju zdravog nivoa šećera u krvi i smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Manje hronične upale
Nedostatak sna povećava upalne procese u telu, što je povezano sa srčanim bolestima i drugim hroničnim stanjima. Redovan odmor pomaže telu da te procese drži pod kontrolom.
Da li osam sati sna može da škodi?
Za većinu ljudi – ne. Međutim, osobe kojima prirodno treba manje sna mogu se osećati tromo ako se prisiljavaju da predugo leže u krevetu. Dugotrajno ležanje bez sna može čak dovesti do problema sa uspavljivanjem.
Važno je pronaći meru koja odgovara baš vašem organizmu i održavati zdrave navike spavanja.
Autor: Jovana Nerić
