Studija finskih naučnika pokazala je da prehrana s visokim procentoom proteina životinjskog porekla, koja je u trendu otkad je hrana bogata ugljenim hidratima proglašena vrlo nepopularnom i nezdravom, može povećati rizik od srčanog zastoja i do 49 odsto.
Do danas je sprovedeno malo istraživanja o uticaju konzumiranja velikih količina pilećih prsa i odrezaka u ime gubitka kilograma i lepog stasa. Finski naučnici zaključili su da se sve vrste prehrane koje se temelje na konzumiranju velike količine životinjskih proteina povezuju s povećanim rizikom od srčanih problema.
Studija je pokazala da je među starijim muškarcima koji u organizam većinom unose proteine životinjskog porekla i one iz mlečnih proizvoda, rizik od srčanog zastoja veći za 43 do 49 posto u odnosu na muškarce koji su ih konzumirali u manjim količinama.
Kod osoba čija se prehrana bazirala većinom na proteinima svih vrsta, rizik od srčanog zastoja povećao se za trećinu, a kod onih koji su konzumirali biljne proteine povećan je za 17 posto.
- Treba istaći da se veći unos biljnih proteina povezuje sa zdravijim načinom života - podsetio je jedan od autora studije dr Jirki Virtanen, vanredni profesor nutricione epidemiologije na Univerzitetu Istočne Finske.
Foto: Pixabay.com
Srčani zastoj podrazumeva odsutnost kontrakcija ili neprikladne kontrakcije srčanih komora koje odmah dovode do prestanka cirkulacije krvi. Karakteriše ga nagli gubitak svesti zbog prestanka moždane cirkulacije. Kod srčanog zastoja srce prestaje da radi i ne uspeva da pumpa krv u druge organe. Osoba koja medicinsku pomoć ne dobije na vreme može da umre u roku od nekoliko minuta.
Virtanen kaže da rezultati njegovog istraživanja potvrđuju rezultate ranijih studija koje ukazuju na to da preterivanje s hranom bogatom proteinima iz životinjskog mesa predstavlja zdravstveni rizik, među ostalim i za razvojem dijabetes tipa 2.
Studija, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Circulation, fokusirala se na nekoliko grupa hrane, zavisno od porekla proteina. Ustanovljeno je da proteini iz jaja i ribe ne utiču na povećanu opasnost od srčanog zastoja.
Svetska zdravstvena organizacija i ostale zdravstvene institucije savetuju balansiranu prehranu s malim udelom šećera, ali više ribe, mahunarki, povrća i voća.
- S obzirom na to da je ovo jedna od prvih studija koja dovodi u vezu opasnost od srčanog zastoja i prehrane bogate proteinima životinjskog porekla, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja kako bismo saznali da li umeren unos proteina ipak može biti delotvoran u prevenciji srčanog zastoja - kaže dr Virtanen.
