Motivacija je često ono što razdvaja planove od ostvarenja. Nedostatak volje može učiniti da i naizgled jednostavni zadaci deluju nepremostivo – bilo da se radi o čišćenju stana, završavanju važnog posla ili promeni životnog stila. Kada nemate motivaciju, osećaj frustracije i krivice može vas paralizovati, a svaki pokušaj da započnete zadatak deluje besmisleno.
Srećom, postoji niz strategija koje vam mogu pomoći da prevaziđete odugovlačenje i lenjost. Jedna od najefikasnijih je pravilo od 10 minuta, koje dokazano pomaže da se naterate da počnete.
Glumite motivaciju dok je stvarno ne osetite
Vaša energija često dolazi iz akcije, a ne obrnuto. Čekanje da vam motivacija „sama dođe“ je česta zamka – i zato mnogi zadaci nikada ne započnu. Umesto toga, ponašajte se kao da ste već motivisani. Obucite se, sredite radni prostor, upalite računar ili pripremite opremu za vežbanje.
Na primer, ako treba da napišete izveštaj, sedite za sto, otvorite dokument i napišite jednu rečenicu. Čak i najmanja akcija može probuditi entuzijazam i učiniti da zadatak deluje lakše. Psiholozi kažu da akcija stvara osećaj kontrole i samopouzdanja, što potom pojačava motivaciju. Zapitajte se: „Šta bih sada radila da sam motivisana?“ i krenite sa tim malim koracima.
Samo 10 minuta čini veliku promenu
Početak je najteži deo svakog zadatka. Pravilo od 10 minuta funkcioniše tako što sebi obećate da ćete raditi samo 10 minuta. Ako je u pitanju trening, čišćenje ili pisanje projekta, ovo smanjuje osećaj pritiska i straha od neizvesnog zadatka.
Na primer, ako se bojite da izađete na traku za trčanje, obećajte sebi samo deset minuta. Kada pređete tih prvih deset minuta, telo i mozak shvate da zadatak nije strašan, a osećaj postignuća stvara dodatnu energiju da nastavite. Ova metoda ne samo da pokreće, već i pokazuje da ste sposobni da se suočite sa izazovima – često dovodeći do toga da završite više nego što ste prvobitno planirali.
Pesimizam pod lupom - vreme je da za kontraargument
Negativne misli su najveći neprijatelj motivacije. Kada pomislite „Neću uspeti“ ili „Biće preteško“, svestan potez je da ih osporite. Napravite listu razloga zbog kojih biste mogli uspeti. Setite se svojih prethodnih uspeha, resursa koje imate, znanja i sposobnosti.
Na primer, ako se plašite da nećete uspeti da napišete esej, podsetite se da ste ranije završavali zadatke slične težine, da imate sve potrebne informacije i da možete raditi korak po korak. Argumentovanje suprotnog pomaže da sagledate situaciju realnije, smanjuje pesimizam i vraća osećaj kontrole. Ova metoda je posebno korisna za perfekcioniste, koji često odlažu zadatke zbog straha od neuspjeha.
Naučite da kontrolišete listu obaveza
Ogromna lista zadataka može paralizovati. Kada se suočite sa prevelikim brojem obaveza, često ne započinjete ništa jer sve deluje preteško. Pregledajte listu i uklonite zadatke koji nisu prioritetni.
Organizujte preostale stavke po važnosti i vremenu potrebnom za izvršenje. Na primer, grupišite zadatke koji se mogu obaviti zajedno, pomerite manje važne za kasnije i obavezno naglasite one koji su hitni. Mala reorganizacija može dramatično promeniti percepciju zadataka: ono što je nekada izgledalo nepremostivo postaje upravljivo. Osećaj kontrole koji stvara pregledna lista zadataka automatski povećava vašu motivaciju da počnete i nastavite.
Nagrada za trud je briga o sebi
Motivacija ne može opstati ako zanemarujete telo i um. Nedostatak sna, loša ishrana i manjak fizičke aktivnosti direktno smanjuju energiju i volju. Uvedite plan samopomoći: dovoljno sna, zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, hidratacija i vreme za razonodu.
Uz to, nagradite sebe za svaki postignuti korak. To može biti kratka pauza, omiljena poslastica, nekoliko minuta na društvenim mrežama ili izlazak sa prijateljima. Na primer, napišite jednu stranicu dnevno, pa napravite pauzu od 10 minuta sa šoljom čaja ili omiljenom muzikom. Male nagrade pojačavaju osećaj uspeha i motivišu vas da nastavite dalje, čineći proces postizanja ciljeva prijatnijim i održivijim.
Autor: Jovana Nerić
