Dok mnogi Evropljani vide koristi od veštačke inteligencije u zdravstvu, zabrinutost oko tačnosti informacija i privatnosti podataka i dalje su prisutne • ŠTADA zdravstveni izveštaj za 2025. pokazuje da građani i dalje najviše veruju zdravstvenim radnicima, iako otvorenost prema veštačkoj inteligenciji raste
Oko 39% Evropljana pre prihvata konsultacije sa veštačkominteligencijom umesto sa lekarom, poručuje ŠTADA zdravstveni izveštaj za 2025. godinu.Među mlađim generacijama (18–45 godina), ta brojka je još veća i iznosi 45%. Poborniciveštačke inteligencije u zdravstvu ističu stalnu dostupnost, brze odgovore i objektivnepovratne informacije. Neki se čak osećaju sigurnije deleći lične zdravstvene podatke sadigitalnim interfejsom nego sa ljudskim bićem.
Foto: Foto/ŠTADA grupa
Pristupačnost/dostupnost AI sistema 24/7 i obezbeđenje trenutnog odgovora je glavni razlogza 57% Srba, 56% Mađara, 55% Čeha i 54% Slovaka.
Ali postoji i oprez: više od polovine Evropljana (52%) je i dalje neodlučno. Glavni motivi zaizbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatak poverenja, praćenpotrebom za ličnom interakcijom. Ipak, ovaj skepticizam možda neće trajati zauvek – čakčetvrtina građana koji sumnjaju u AI kažu da bi mogli da promene mišljenje ukoliko veštačkainteligencija postane pouzdanija.
Glavni motivi za izbegavanje konsultacija sa veštačkom inteligencijom su nedostatakpoverenja, praćen potrebom za ličnom interakcijom. Nedostatak poverenja u sposobnostveštačke inteligencije da pruži tačne medicinske savete je glavni motiv za 61% Iraca, 60%Šveđana i Portugalaca, 59% Kazahstanaca, 58% Danaca, ali i 49% Srba.
Lična interakcija u medicinskim/psihološkim konsultacijama je važna za 54% Šveđana, 53%Francuza, 52% Bugara,, ali i 44% Srba. Zabrinutost da će njihovi lični podaci biti pohranjeni ilideljeni od strane AI sistema pokazalo je 25% Iraca, 24% Britanaca, po 22% Francuza iNemaca, i svega 8% Srba.
Foto: Foto/ŠTADA grupa
Veliko poverenje u zdravstvene radnike
Građani Evrope u značajnom broju najveće poverenje imaju u izabranog lekara/doktoraopšte prakse, ali i i ostale zdravstvene radnike. Kada je u pitanju poverenje, ljudi su i dalje naprvom mestu. Lekari opšte prakse vode na rang listi (69%), a odmah iza njih su zdravstveniradnici (61%) i farmaceuti (58%). Nakon toga, nivo poverenja naglo opada: svega 24%građana ima poverenje u specijalizovane zdravstvene biltene, 20% veruje Guglu, a samo 15%veruje veštačkoj inteligenciji. Ipak, i to je više od poverenja u masovne medije (12%) ilizdravstvene influensere na društvenim mrežama (11%). Na samom dnu su političari, kojimaveruje svega 8% Evropljana.
Poverenje u lekare opšte prakse ukazuje 81% Danaca, 80% Belgijanaca, 79% Portugalaca, po77% Španaca i Holanđana, ali i 65% Srba. Veliko poverenje u ostale zdravstvene radnike jenajvidljivije kod Španaca (80%), Holanđana i Čeha (po 74%), dok naučnicima najviše verujugrađani Španije (73%) i Portugalije (71%), ali i Srbije i Slovačke (po 59%).
Irci i Belgijanci (po 69%) imaju poverenje u farmaceute, ali i Holanđani (68%), u manjoj meri iSrbi (51%).
AI tj. veštačka inteligencija najveće poverenje ostvaruje kod Uzbekistanaca (30%) i Rumuna(20%), u manjoj meri kod građana Srbije (15%).
Ovogodišnje istraživanje pokazuje da građani stariji od 55 godina, kao i oni sa dobrimfizičkim zdravljem znatno više veruju svojim izabranim lekarima. Nasuprot njima, mlađegeneracije više veruju zdravstvenim „influenserima“ na društvenim mrežama, ali i veštačkojinteligenciji. I pored toga što veštačka inteligencija budi radoznalost i polako stiče poverenje,kada je u pitanju zdravlje, Evropljani i dalje stavljaju ljude na prvo mesto – posebno one samedicinskim obrazovanjem.
Saznajte više o tome kako Evropljani razmišljaju o veštačkoj inteligenciji u zdravstvu i jošmnogo toga u ŠTADA zdravstvenom izveštaju za 2025. godinu.
Autor: Jovana Nerić
