Leto je na planini, gastronomija je na visini

Kulinarska ponuda Zlatibora nije i ne može biti obična, jer klimatski uslovi, ruža vetrova, veliki broj sunčanih sati, aromatično i lekovito bilje na svakom koraku i nadmorska visina od 1000 metara daju ne obične, već vrhunske namirnice. A kada se one tradicionalno pripreme, dobijete kulturno nasleđe nekog kraja koji upoznajete na najukusniji način.

I pre nego što smo stigli do centra Zlatibora, odlučili smo se da ga upoznamo preko njegove najpoznatije predstavnice – komplet lepinje koju ćete u ovoj regiji naći na svakom koraku. Tri ili četiri sastojka već govore da jelo nije komplikovano, ali kada su ti sastojci vrhunskog kvalitete, proizvod mora biti ništa manje do izvanredan. Tradicionalni recepti pomešani sa modernim pristupom, to je ono što se traži i hvali u gastro-turizmu kao važnoj grani turističke industrije. A to ćete dobiti ako izaberete branč u vazduhu, odnosno obrok u kabini Gold gondole koja kreće iz centra Zlatibora i vozi do vrha Tornika.

Ulazimo u kabinu, a tamo na stolu pršute, slanine, raznih sireva, kajmak u čašici od sladoleda, najžuća gibanica koju sam ikada videla, i sve to začinjeno orašastim plodovima i suvim voćem.

Ništa ovde nije industrijske proizvodnje, već napravljeno od vrednih ruku lokalaca. Degustiramo polako dok prelazimo preko nepreglednih pašnjaka, a u glavi mi prolazi misao vezana za Zlatibor – leto je na planini, a gastronomija je na visini. Za potpuni doživljaj i uživanje punim plućima, izabrala sam da domaću rakiju ovog kraja probam u gondolinom baru na vrhu Tornika uz pogled od milion dolara.

Rešeni da na našoj gastro avanturi probamo samo neuobičajena jela i doživimo Zlatibor, koji smo puno puta do tad posetili, na drugačiji način, za ručak biramo siranu Zlatne Rudine. Na desetak kilometara od Čajetine nalazi se ovo domaćinstvo sa neobičnom pričom. Naime, brat i sestra Mišović su odlučili da napuste svoje poslove i urbanu gradsku sredinu, vrate se na svoju dedovinu i započnu proizvodnju sira koji je već prve godine nagrađen za kvalitet. I kažu, nisu se pokajali ni jednog trenutka zato što su grad zamenili selom. A kad sam probala taj njihov sir zlatne boje i punog ukusa, a da pri tom znam da su krave koje su to mleko dale pasle aromatično i lekovito bilje, i ja sam osetila potrebu da zauvek pobegnem iz grada. U Zlatnim Rudinama obrok je proces i prati ideju spore hrane. Naime, dobili smo pregršt namirnica poput slanine, pršute, pilećeg mesa, tikvica, plavog patlidžana i artičoka koje smo pekli na vreloj ploči ispod koje su se nalazile posude namenjene za topljenje sira. Na kraju, sastojke po želji prelijete topljenim sirom i dobijete izvrstan obrok. Nešto poput švajcarskog rakleta.

Valjalo je ove kalorije nekako i potrošiti. Izabrali smo kratku biciklističku vožnju oko jezera u centru, a bicikle smo uzeli iz Gold gondola izložbenog prostora koji se nalazi tačno ispred centralnog jezera. Raspitajte se kod njih i pre nego što pođete na vožnju, jer za jun su planirane mnoge besplatne sportske aktivnosti poput masovnog fitnes treninga kod Ribničkog jezera.

Ostala nam je još večera da upotpunimo našu gastro avanturu. I opet nismo želeli običnu večeru u bilo kojem restoranu u centru, već nešto drugačiji Zlatibor. Poslušali smo preporuku za restoran Evergreen, restoran hotela Vila borova i istu širimo dalje sa najjačim mogućim razlozima. Hotel je zapravo otvoren pre šest meseci i uradio je ono što u turističkim knjigama piše kao recept za siguran uspeh – uložili su u najkvalitetniju opremu, dizajnerske komade za enterijer i zaposlili vrhunsko osoblje koje će svojim znanjem i iskustvom od ovog hotela, sigurno, napraviti odličan brend. Večera je ovde iskustvo restorana sa Mišelinovim zvezdicama, najiskrenije. Četiri ganga na kojima se smenjuju grilovani miročki sir, italijanski sirevi sa različitim pireima i šumskim voćem, italijanska pršuta sušena na vazduhu i sve to vrlo dobro upareno sa odličnim vinima.

Ovakvu večeru nije moguće iskopirati sa nečijeg tuđeg menija, iza nje stoji dugo gomilano znanje šefa restorana i izvanredna veština šefa kuhinje. Očekivali smo obrok, a dobili edukaciju. Preporučujemo vam i smeštaj u ovom hotelu, jer sve je ovde novo i možda ćete dobiti, kao mi, sobu u kojoj ste vi prvi gost. A to iskustvo je retko i ne može se platiti. Kad ste već ovde, isplivajte se malo u hotelskom bazenu i detoksikujte se u njihovim saunama.

Ima Zlatibor još puno toga da ponudi, jer on kombinuje sav komfor grada u centru prepunom kiosaka brze hrane, kafića i kvalitetnih restorana i netaknutu prirodu. Za potpuni gastro doživljaj nezaobilazni su jagnjeće pečenje u Mačkatu i sveža pastrmka iz Ljubiša.

I dok ovo pišem, opet razmišljam o rečenici „leto je na planini, gastronomija je na visini“. Ako i vi volite prijatnije planinsko sunce i sveže planinske noći, u svoj kalendar upišite 26. jun. Upravo ovog dana se otvara letnja sezona i na gondolinoj međustanici, tačnije kod Ribničkog jezera organizuje se etno-gastro festival na kome ćete imati priliku da u nestvarnoj prirodi pripremate zajednički obrok sa svojom porodicom i prijateljima.

Autor: Pink.rs