Majka i ćerka mogu imati blizak, topao i iskren odnos. Mogu se poveravati, zabavljati i deliti važne trenutke. Ali kada majka zauzme ulogu najbolje drugarice, rizikuje da izgubi autoritet, a ćerki uskrati osećaj stabilnosti koji dolazi iz jasnog roditeljskog vođstva.
Uloga roditelja podrazumeva odgovornost, strukturu i zaštitu – ono što prijatelj nikada ne može u potpunosti da ponudi.
Brisanje granica donosi konfuziju
Uloga roditelja i prijatelja se suštinski razlikuju. Roditelj ima zadatak da postavlja granice, uči dete životnim veštinama, usmerava, štiti i neguje, dok prijatelj uglavnom služi za emocionalnu razmenu, razonodu i podršku bez obaveze. Kada majka pokušava da bude i jedno i drugo, dete može ostati bez jasne strukture.
Ćerke koje u ranoj mladosti dobiju status „najbolje drugarice“ često se suočavaju sa povećanim osećajem odgovornosti za emocije svoje majke, što može stvoriti preuranjeni osećaj zrelosti, ali i unutrašnji pritisak koji kasnije izaziva nesigurnost.
Autoritet se ne gradi bliskošću bez granica
Majčinstvo nije samo toplina i prisustvo – ono je i sistem vrednosti, pravila i emocionalna sigurnost. Kada majka sve svoje tajne deli sa ćerkom, kada se s njom savetuje kao sa odraslom osobom i traži utehu od nje, dolazi do obrnutih uloga. Ćerka postaje emocionalni oslonac, umesto da ga dobija.
Takva dinamika može dovesti do problema sa samopouzdanjem, identitetom i čak do osećaja gubitka lične slobode kod ćerke. Roditelj mora ostati oslonac – ne saputnik po svaku cenu.
Deci ne treba još jedan prijatelj
Detetu ne treba najbolja drugarica koja mu „popušta sve“, već majka koja ga razume, voli i vodi kroz život. Naravno da odnos može biti ispunjen poverenjem, zabavom i zajedničkim interesovanjima, ali to ne znači da se roditelj odriče svoje uloge.
Kada dete zna da postoji odrasla osoba koja će postaviti granice, zaštititi ga i biti emocionalno stabilna, ono razvija zdrav osećaj sigurnosti i samopoštovanja. Bez toga, čak i najbliskiji odnos može postati izvor napetosti i nerazumevanja.
Odnos koji se razvija kroz faze
Kako dete raste, tako se razvija i odnos. U adolescenciji, prirodno dolazi do odvajanja i preispitivanja roditeljskog autoriteta. Tada je važno da majka ostane emocionalno prisutna, ali ne invazivna. U toj fazi, prijateljski ton može pomoći, ali uloga roditelja nikada ne sme biti zamenjena „drugarskom blizinom“.
Sa zrelošću, odnos može postati uravnoteženiji, sa više međusobnog razumevanja, ali i tada je bitno zadržati jasne identitete – ja sam majka, ti si ćerka.
Autor: Jovana Nerić
