Da li dovoljno uzimati jogurt ili kefir?
“Ne očekujte da će vam se imunitet naglo poboljšati nakon konzumiranja kiselog kupusa ili jogurta.Ono što razlikuje fermentisanu hranu i probiotike je činjenica da probiotici sadrže precizno definisane formule probiotičkih sojeva. Znamo koje bakterije imamo, koliko ih imamo i da dopunom takvog probiotika, recimo tri meseca, možemo da očekujemo takav i takav efekat, jer je to provereno u kliničkim ispitivanjima”, objašnjava dr Džoana Džurek.
Većina Srba uzima probiotike kao nešto što ih lekar preporuči uz antibiotike. Ipak, njihov spektar delovanja je mnogo širi.
“Da, probiotici, a još više sinbiotici, odnosno kombinacija probiotika sa prebiotičkim vlaknima koja omogućavaju rast korisnih bakterija i kolonizaciju našeg digestivnog sistema, veoma su nam važni. Imaju ogroman uticaj, pre svega, na naš sistem za varenje, jer probiotičke bakterije proizvode čitav niz bioaktivnih jedinjenja koja podržavaju naš imunitet, smanjuju upale, imaju i antioksidativna svojstva, ali i pozitivno utiču na naše mentalno zdravlje. Ovo se zauzvrat pretvara u bolje stanje našeg blagostanja – mentalnog i fizičkog”, kaže doktorka.
Neko će reći: “Zar nije dovoljno uzimati jogurt ili kefir?”.
“Nažalost, ne. Često je mešanje fermentisane hrane sa probioticima. U međuvremenu, ako želimo bilo kakav efekat na zdravlje, odnosno želimo da poboljšamo zdravlje probavnog sistema ili imuniteta, onda da, možemo da uključimo u ishranu npr. kiselo povrće ili mlečne proizvode, ali moramo da imamo na umu da je to element dijete, oblik raznolikosti, a ne sam probiotik”, ističe doktorka i dodaje:
“Ne treba očekivati da će nam se nakon konzumiranja kiselog kupusa ili jogurta imunitet naglo poboljšati. Ono što razlikuje fermentisanu hranu i probiotike je činjenica da probiotici sadrže precizno definisane formule probiotičkih sojeva. Znamo koje bakterije imamo, koliko ih imamo i da dohranom takvog probiotika, recimo tri meseca, možemo da očekujemo takav i takav efekat, jer je to provereno u kliničkim ispitivanjima. Međutim, kada je reč o fermentisanoj hrani, znamo da su neke bakterijske kulture korišćene za njenu proizvodnju, ali ne znamo zapravo koliko ih ima, odnosno koliko ih je ostalo nakon procesa proizvodnje”.
Kako zapravo da znamo koji će od njih biti pravi za nas?
“Prilikom izbora probiotika, pre svega, treba uzeti u obzir sojeve i njihov broj. Međutim, nemoguće je reći generalno: taj i taj soj je najbolji, to je vrlo individualna stvar. Naravno, postoje probiotici koji će zadovoljiti potrebe više ljudi. Jedini opšti savet koji bih mogla da dam, bez ukazivanja na određene brendove, jeste da se uverite da su to preparati sa više soja koji reaguju na simptome koji vas najviše muče”, objašnjava doktorka i dodaje:
“Postoje i drugi probiotici za umor i stres, a drugi kada imamo neregulisan sistem za varenje, odnosno dijareju ili zatvor – onda možemo da koristimo probiotike namenjene osobama sa crevnim poremećajima. Psihobiotici su takođe veoma interesantan proizvod, jer imaju dokumentovano pozitivan efekat na funkcije mozga i naše mentalno blagostanje”.
Neki stručnjaci smatraju da probiotike treba trajno uključiti u ishranu. Da li je to istina?
“Obično se preporučuje tretman od najmanje tri meseca da bi imao bilo kakav uticaj na crevnu mikrobiotu. Međutim, ono što je važno, a što većina nas zaboravlja, jeste da nijedan probiotik, psihobiotik ili sinbiotik neće ispuniti svoju svrhu ako ništa ne promenimo u ishrani. Kako bi probiotičke bakterije trebalo da proizvode pomoćna aktivna jedinjenja ako telu ne obezbedimo odgovarajuću količinu vlakana ili ne unosimo raznovrsnost u obroke?”, objašnjava doktorka i dodaje:
“Ako bakterije nemaju hranu, izumreće i njima će dominirati oportunistički sojevi koji ne zahtevaju dijetalna vlakna da bi funkcionisali i mogu da intenziviraju upalu. Stoga, svemu moramo da pristupimo razumno i što je moguće sveobuhvatnije”, kaže doktorka u intervjuu za Medonet.
Autor: Snežana Milovanov
