U nesvakidašnjem obrtu događaja, jedna božićna čestitka konačno je stigla na svoje odredište u Velikoj Britaniji, ali sa zakašnjenjem od čak 121 godine. Ovaj neobičan slučaj privukao je pažnju javnosti i izazvao mnoga pitanja o putovanju ove male pošiljke kroz vreme.
Prošle nedelje, zaposleni u banci blizu Kardifa iznenadili su se kada su među redovnom poštom pronašli čestitku poslatu davne 1903. godine. Adresa na koverti odgovarala je lokaciji na kojoj se sada nalazi bankarska filijala.
Čestitku je napisao izvesni Juart, koji u njoj spominje da je "dobro i da ima oko 10 šilinga". Bila je namenjena Lidiji Dejvis, koja je nekada živela na toj adresi.
Henri Darbi, službenik za marketing i komunikacije u banci, otkrio je ovu istorijsku pošiljku tokom rutinskog sortiranja pošte. Iznenađen otkrićem, odlučio je da pokuša da pronađe potomke Lidije Dejvis.
Istraživanje je pokazalo da je Lidija bila najstarije od šestoro dece Džona F. Dejvisa i njegove supruge Marije, koji su živeli na toj adresi početkom 20. veka. Ove informacije pružio je Endrju Dali iz arhive Vest Glamorgan.
Predstavnik Rojal Mejla objasnio je da čestitka verovatno nije bila izgubljena sve ovo vreme. Pretpostavlja se da je nakon neuspešne dostave vraćena u poštu, gde je ostala sačuvana više od jednog veka.
Ovaj neobičan događaj podsetio nas je na vrednost pisane reči i trajnost papirnih poruka, čak i u digitalnom dobu. Takođe je pokrenuo raspravu o efikasnosti poštanskih sistema i fascinantnim pričama koje se kriju iza naizgled običnih predmeta.
Banka sada razmatra mogućnost izlaganja ove istorijske čestitke, uz poštovanje privatnosti originalnih primalaca. Ovaj slučaj je privukao pažnju lokalnih istoričara i filatelista, koji se nadaju da će otkriti više detalja o životu porodice Dejvis i okolnostima slanja čestitke.
Autor: Jovana Nerić
