AKTUELNO

Njihova ljubav je godinama bila glavna tema američke kulture, a njen tragični kraj je i dalje mračan trag na stranicama istorije. Ali počelo je kao i mnoge romanse: slučajnim susretom i trenutnom iskrom.

Život američkog predsednika Džona Kenedija tragično je prekinut na današnji dan (22. novembar) 1963, dok se vozio u automobilu zajedno sa svojom suprugom Džeki Kenedi.

Njihova ljubav je godinama bila glavna tema američke kulture, a njen tragični kraj je i dalje mračan trag na stranicama istorije. Ali počelo je kao i mnoge romanse: slučajnim susretom i trenutnom iskrom.

Foto: Printscreen YouTube/ Movieclips

Pre nego što je postala Kenedi ili prva dama Sjedinjenih Država, Žaklin Buvije je bila pisac za "Vašington Tajms-Herald". U međuvremenu, Džon F. Kenedi je bio mladi američki kongresmen koji je napredovao u političkom lancu.

U stvari, samo su se slučajno sreli na večeri 1952. koju je organizovao Čarls Bartlet, kolega novinar i Džekijev prijatelj. Nadao se da će je upoznati sa "DŽFK-om" i bio je oduševljen kada su njih dvoje brzo "kliknuli".

- Moj brat je zaista bio oduševljen njom od samog početka, kada ju je prvi put sreo na večeri - rekao je Džekov najmlađi brat Ted Kenedi jednom prilikom, prema knjizi "Američka kraljica: Život Žakline Kenedi Onasis" Sare Bradford.

U međuvremenu, Džejms Paterson je u biografiji para napisao da su se Džon i Džeki odmah poklopali, ali ne na način na koji biste očekivali.

DŽFK je na mladu novinarku gledao kao na izazov, a "Džek ništa nije voleo više od dobrog izazova". U međuvremenu, Džeki je znala da će joj zavodljivi političar kad-tad slomiti srce, ali je ipak odlučila da je "takvo slomljeno srce vredno bola".

Na kraju su oboje bili u pravu.

Samo nekoliko meseci nakon prvog susreta, DŽFK i Džeki počeli su da se zabavljaju, a do leta 1953. par je već bio veren. Bili su neverovatan spoj, po izgledu, inteligenciji i obrazovanju. Venčali su se ujutru 12. septembra 1953. na verskoj ceremoniji u Njuportu, na Roud Ajlendu.

Foto: Tanjug AP/William J. Smith

Međutim, njihov brak nije bio savršen.

Džeki je napustila svoj novinarski posao kada je postala Kenedi, zamenivši ga životom supruge političara, kao "neprocenjiv" deo političkog imidža Kenedijevih. U pismu koje je uputila svom mužu 1957. ili 1958. godine, nazvala ih je "atipičnim" supružnicima i dotakla se pitanja njihove redovne razdvojenosti tokom njegovih političkih kampanji.

- Znam da svi kažu da bračni parovi nikada ne bi trebalo da se razdvajaju, ali mislim da je obično dobro kada se udaljimo jedno od drugog, jer oboje toliko toga tada shvatamo - napisala je ona u pismu čiji je sadržaj otkriven 2018. godine, kada je pismo dato na aukciju: - Ti si atipičan muž - i sve više na ovaj ili onaj način svake godine otkako smo u braku - tako da ne smeš da se čudiš što imaš netipičnu ženu. Svako od nas bi bio tako usamljen sa normalnom vrstom.

Velika je istina je da je ovaj par bio daleko od "normalnog", sa njihovim statusom i političkim pozicijama koje su imale ogroman uticaj na njihovu vezu. Ali i navodna DŽFK-ova neverstva. To je, međutim, nije sprečavalo da ga voli.

- Ne mogu da zapišem šta osećam prema tebi, ali pokazaću ti kada budem sa tobom - i mislim da moraš da znaš. Ti si sva moja ljubav - napisala je Džeki.

Godine 1960. Džon je odlučio da se kandiduje za predsednika, a manje od godinu dana kasnije on i Džeki, zajedno sa ćerkicom Kerolajn i njihovim drugim detetom, Džonom mlađim, useljavaju se u Belu kuću kao prva porodica.

Tokom DŽFK-ove kampanje, veliko interesovanje je skrenuto na modu Džeki Kenedi, što joj je zacementiralo status ikone stila.

U godinama koje su usledile, Kenedijevi su postali jedan od najpoznatijih parova u američkoj kulturi - ali iza kulisa stvari su bile napete. DŽFK je bio tipičan ženskaroš i navodno je imao nekoliko afere tokom svog predsedničkog mandata, uključujući i sa holivudskom glumicom Merilin Monro.

Foto: Pixabay.com

Iako je Džeki navodno bila svesna tih afera i duboko nezadovoljna njima, takođe je bila posvećena i svojoj ulozi prve dame. Kao takva, od nje se očekivalo da pogleda na drugu stranu i da se fokusira na njihovu decu.

- Život je prekratak da bi se brinula oko Merilin Monro - rekla je jednom svojoj sestri o aferi Džona Kenedija o kojoj su svi pričali.

I zaista, njihov odnos je ostao definisan Džekinom posvećenošću svom mužu i deci dok su bili u Beloj kući. Ona je savršeno igrala ulogu modne ikone, supruge i majke i bila je i ostala jedna od najomiljenijih prvih dama u američkoj istoriji.

Sa druge strane, kao što je američki narod voleo Džeki, tako je voleo i DŽFK-a na svoj način. I iako su njegove afere bile javna tajna zbog koje Džeki bila nesrećna, nikada nije bilo sumnje u njegovu ljubav prema svojoj ženi.

- Bio je to brak svog vremena - rekao je prijatelj porodice jednom prilikom za magazin "People": - Na kraju dana, Džek bi se uvek vratio Džeki - i to je bilo to. Voleli su se. Bilo je to nešto kinetično između njih. Ona nije pokušavala da ga promeni.

Kenedijevi nikada nisu tvrdili da su imaju savršen brak i teško je znati kako bi se nastavio da DŽFK nije ubijen 22. novembra 1963.

Vozeći se u koloni automobila kroz Dalas u Teksasu, sa Džeki pored sebe, predsednik je upucan dva puta i ubijen. Džeki je ostala u haosu, zalivena krvlju svog muža.

- Tokom vožnje do bolnice stalno sam se saginjala nad njim govoreći: "Džek, Džek, čuješ li me? Volim te, Džek" - prisetila se kasnije ovog užasnog trenutka Džeki Kenedi, prema biografiji Barbare Liming, "Žaklin Buvijer Kenedi Onasis: Neispričana priča".

Obučena u roze "chanel odelo", Džeki je nosila krvavu odeću sve dok je bdela u bolnicu gde je DžFK kasnije umro, a uveče, na kraju dana, stajala je u istom odelu pored tadašnjeg potpredsednika Lindona B. Džonsona u trenutku dok je polagao zakletvu u "Air Force One".

Na pitanje zašto ne presvlači odeću umrljanu muževljevom krvlju, Džeki je rekla: "Neka vide šta su uradili".

Bio je to tragičan kraj ljubavne priče koja je decenijama od tada ostala glavna tema američke kulture. Iako se Džeki kasnije preudala, njena ljubavna priča sa Džonom Kenedijem zauvek će se pamtiti.

Autor: Dalibor Stankov