Izraz "normalna bračna mržnja" smislio je poznati terapeut Teri Real kako bi opisao osećanja iritacije koja su česta u mnogim brakovima. Međutim, jedna žena, četrdesetpetogodišnja čistačica i majka dvoje dece, priznaje da njena ljutnja prema mužu, s kojim je u braku 16 godina, daleko prevazilazi običnu frustraciju. Otvoreno, Natali kaže da njeni osećaji često liče na mržnju.
Natali se šali da bi njen 49-godišnji muž Den bio zabrinut za svoj život kada bi pročitao poruke koje razmenjuje sa svojom najboljom prijateljicom Sarom. U njima često pominju zajedničke grobnice za svoje muževe, što oslikava koliko su oni ponekad teško podnošljivi.
„Naravno, ne želim ga stvarno mrtvog, ali tako izražavamo koliko su naši muževi ponekad nepodnošljivi,“ objašnjava ona.
Natali priznaje da je muž često iritira. Nekad ga doživljava kao napornog kolegu koji ne obavlja svoj deo posla, a povremeno ga vidi kao prijatelja. Retko ga posmatra kao osobu s kojom bi ponovo stala pred oltar.
Njena prijateljica Sara, kao i mnoge druge poznanice, takođe se često požali na ponašanje svog supruga, i Natali oseća da je prestala da oseća ljubavni zanos kada je rodila prvo dete, ćerku Klaru. Tokom teškog i dugog porođaja, Den se žalio na vrućinu i stalno gledao na sat, kao da nije u potpunosti bio uz nju.
„Trebalo mi je da me neko podrži dok sam se osećala ranjivo,“ seća se Natali.
Posle dolaska Klare, koja je bila veoma nemirna beba, Den se često povlačio u drugu sobu kako bi izbegao njen plač. U tim trenucima, Natali se osećala kao samohrana majka, sa mužem koji se povukao i zahtevao više nego što je pružao.
I pored svega, Natali je odlučila da ima drugo dete.
„To je bilo u redu, jer je Den pronašao vezu sa Klarom kada je prestala da plače,“ objašnjava. Kada se rodio njihov sin Džejms, Den je bio mnogo angažovaniji, verovatno jer je Džejms bio mirnija beba.
Međutim, Natali nikada ne zaboravlja prve teške mesece s Klarom. Njena ljubav prema mužu počela je da bledi kako je preuzimala sve više obaveza u porodici. Smatra da bi, u slučaju njegove nevere, bila mirna jer bi bar mogla „prebaciti“ deo svojih obaveza na nekog drugog.
Natali misli da bi trebalo otvoreno da razgovara s Denom o svojim osećanjima, ali sumnja da bi on to shvatio ozbiljno.
„On mrzi kad ga stalno kritikujem,“ priznaje.
Porodica je pokušala sa terapijom, ali Natali kaže da je to postao skup način da oboje održavaju privid dobrog ponašanja, bez iskrenih razgovora. Kada su prestali sa terapijom, sve se brzo vratilo na staro.
Kada Den dođe kući, Natali zna da će prvo pitati šta ima za večeru, a zatim će jesti dok gleda neku dosadnu fudbalsku utakmicu.
„Pitam se zašto smo još zajedno. Ponekad ga još volim, zna me nasmejati, ali nemamo sredstva za dve kuće, a imamo i dvoje predivne dece čiji mir ne želim da narušim,“ kaže ona.
Natali veruje da mnoge žene prolaze kroz slična osećanja. Mnoge njene prijateljice suočavaju se sa istim situacijama, pa ona smatra da su muškarci u osnovi slični.
Jedna prijateljica joj je čak priznala da se, kada joj je muž preminuo, osećala krivom jer uživa u novostečenoj slobodi.
„Ne želim da moj muž umre jer bi to slomilo našu decu. Ali da smo bogati, sigurno bih mu mogla platiti da se preseli u susednu kuću, tako bih konačno uživala u miru bez njegove naporne prisutnosti,“ zaključuje Natali, prenosi The Sun.
Autor: Jovana Nerić
