Konzervirana tuna je često ključan sastojak za brz i hranljiv obrok. Prilikom kupovine, obično nailazimo na dve glavne opcije: tunu u ulju i tunu u vodi. Iako obe varijante sadrže tunu kao osnovni sastojak, način konzerviranja značajno utiče na njen ukus, teksturu i nutritivnu vrednost.
Evo razlika koje vam mogu pomoći da izaberete onu koja najbolje odgovara vašim potrebama.
Ukus i aroma: Tuna u ulju donosi bogatiji ukus
Za ljubitelje intenzivnijih ukusa, tuna u ulju može biti bolji izbor. Ulje čuva prirodnu aromu tune, čineći njen ukus bogatijim. Nasuprot tome, tuna u vodi ima blaži ukus, jer voda može povući deo arome iz ribe. Ako vam je važno da tuna zadrži snažan ukus, opcija sa uljem može dodatno obogatiti obrok.
Tekstura: Sočnost tune u ulju
Razlika se oseća i u teksturi. Tuna u ulju je obično sočnija i čvršća, dok tuna u vodi može biti nešto suvlja i mekša. Ovo može biti važno ako želite da se tuna lepo uklopi u salatu ili pastu. Tuna u vodi, zbog mekše teksture, lakša je za usitnjavanje, što može biti praktično za sendviče ili namaze.
Kalorijska vrednost: Zdravija opcija je tuna u vodi
Jedna od najvećih razlika između tune u ulju i tune u vodi je u količini kalorija i masnoće. Tuna u ulju sadrži oko 6,8 grama masnoće po porciji, dok tuna u vodi ima značajno manje masti, oko 2,5 grama. Ako pazite na unos kalorija ili želite lakši obrok, tuna u vodi može biti bolji izbor. Manje masnoće olakšava varenje, a hranljive materije poput proteina i vitamina telo lakše koristi.
Prednosti obe vrste
Obe vrste tune imaju svoje prednosti. Tuna u ulju je odlična za bogatiji ukus i sočnost, dok je tuna u vodi lakša i nutritivno povoljnija. Izbor zavisi od vaših ciljeva u ishrani i preferencija ukusa. Bez obzira na izbor, tuna je odličan izvor proteina i vitamina i savršeno se uklapa u različite recepte – od salata do sendviča, piše Index.hr.
Autor: Jovana Nerić
