Svetski dan borbe protiv moždanog udara obeležava se 29. oktobra, a u pitanju je jedno od najopasnijih zdravstvenih stanja i vodeći uzrok invaliditeta i smrti u svetu.
Moždani udar je stanje koje ukazuje na neurološki poremećaj uzrokovan poremećajem cerebralne cirkulacije, zbog čega dolazi do nedovoljno snabdevanja pojedinih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Takav nedostatak kiseonika i hranljivih materija izaziva oštećenje i odumiranje nervnih ćelija, što rezultira oštećenjem mozga i gubitkom funkcija koje kontrolišu taj deo mozga.
Kada se javi, moždani udar predstavlja urgentno stanje koje zahteva rano prepoznavanje simptoma moždanog udara i lečenje pacijenata u specijalizivanim jedinicama za moždani udar.
Po učestalosti moždanog udara, Srbija je u svetskom vrhu sa blizu 30.000 novoobolelih na milion stanovnika. Uprkos opštem uverenju da je moždani udar bolest koja pogađa stariju populaciju – oko jedne trećine moždanih udara se javlja kod osoba mlađih od 65 godina, prenosi Stetoskop.info.
Najčešći oblik moždanog udara je ishemijski moždani udar ili infarkt mozga, koji može biti rezultat začepljenja arterije koja snabdeva mozak krvlju. Međutim, ovo stanje opasno po život može nastati i usled pucanja krvnog suda u mozgu, kada dođe do izliva krvi u mozak, što je poznato kao hemoragični moždani udar.
Atrijalna fibrilacija, stanje nepravilnog i često ubrzanog srčanog ritma, donosi pet puta veći rizik od nastanka moždanog udara u odnosu na opštu populaciju. Moždani udar uzrokovan atrijalnom fibrilacijom često dovodi do smrtnog ishoda i trajne onesposobljenosti, a primena nove oralne antikoagulantne terapije može taj rizik smanjiti čak i do 70%.
Kako prenosi HZJZ, u publikaciji Svetske organizacije za moždani udar, Global Stroke Factsheet iz 2022. godine, navedeno je da je u poslednjih 17 godina rizik od dobijanja moždanog udara porastao za 50 posto i da je svaka četvrta osoba starija od 25 godina u riziku da dožive moždani udar. Zato je važno da svi znaju simptome povezane sa moždanim udarom kako bi mogli da reaguju na vreme.
Neki od najpoznatijih faktora rizika su visok krvni pritisak, nepravilan rad srca, pušenje, loša ishrana i nedostatak vežbanja.
Kada su u pitanju sami simptomi, evo na šta treba obratiti pažnju:
- Iznenadni poremećaji govora - ovo uključuje poteškoće u razumevanju, govoru ili gubitak govora
- Iznenadna utrnulost, slabost ili utrnulost u ruci, nozi ili licu, posebno ako je zahvaćena samo jedna strana tela
- Iznenadni poremećaji vida - to znači iznenadno zamućenje ili potpuni gubitak vida
- Iznenadna jaka glavobolja koja može biti praćena mučninom i/ili povraćanjem
- Iznenadne smetnje u hodu, nestabilnost i zanošenje tokom hodanja, gubitak ravnoteže i vrtoglavica.
Da biste smanjili rizik od moždanog udara, možete napraviti određene promene i prilagođavanja u svom životu. Neke od preporuka su redovno vežbanje i fizička aktivnost, održavanje pravilne ishrane, prestanak pušenja i ograničavanje količine alkohola. Takođe, podjednako je važno redovno proveravati svoje zdravlje kod lekara kako biste na vreme reagovali ako nešto nije u redu.
Moždani udar u brojkama
Broj 1
Moždani udar je najčešći uzrok smrti žena u Srbiji.
20.000
U Srbiji godišnje preko 20.000 ljudi doživi moždani udar. Od tog broja trećina premine odmah, trećina pacijenata ostaje sa trajnim invaliditetom, a trećina se oporavi.
20
Na svakih 20 minuta, jedna osoba u Srbiji doživi moždani udar, a na svakih sat vremena jedna premine usled ove bolesti.
121
Pilot analize u Srbiji pokazale su da bi se primenom novih oralnih antikoagulantnih lekova/terapije samo u prvoj godini preveniralo 121 iznenadnih smrti uzrokovanih primenom tradicionalne, dosadašnje terapije varfarinom.
Autor: Dalibor Stankov
