Priča o poslednjoj kineskoj carici Vanrong je tragično svedočanstvo o ženi koja se rodila i odrasla u sjaju i luksuzu, a umrla, sama i zaboravljena, potpuno luda i teško bolesna, u bedi zatvorske ćelije. Predodređena je za velike stvari, a okrutnom igrom sudbine ne samo da je ostala bez svega, već za života nije iskusila nimalo ljubavi i bliskosti, a jedino dete koje je rodila - okrutno je ubijeno, iako za to nikada nije saznala...
Poslednja žena koja je nosila titulu carice Kine rođena je kao Gobulo Vanrong 1906. godine u Pekingu; njen otac Afairs Rongjuan je bio ministar unutrašnjih poslova na carskom dvoru, a njena majka Ajzin-Gioro Henšin umrla je od porođajne groznice ubrzo nalon što je Vanrong rođena.
Srećno detinjstvo i okolnosti koje su je dovele do uloge carice
Vanrong je odgajila njena maćeha Ajzin-Gioro Henšan, koja se igrom slučaja zvala gotovo isto kao i njena majka. Ona ju je veoma volela i tretirala kao rođenu ćerku, a Vanrong je imala srećno detinjstvo - odrastala je sa starijim bratom i mlađim polubratom u pekinškom okrugu Dongčeng.
Tokom njenog odrastanja, kineska vladajuća klasa bila je u nesigurnoj situaciji - carica udovica Cisi je za svog naslednika izabrala Pu Jia, poslednjeg vladara dinastije Ćing, koji je tada imao samo dve godine (rođen je 1906, baš kao i Vanrong, njegova buduća žena). On je preko svojih regenata vladao samo do 1912. kada je bio primoran da abdicira tokom Sinhajske revolucije.
Kada je Pu Ji imao 16 godina, 1922, regenti su odlučili da je krajnje vreme da se oženi - pokazali su mu fotografije nekoliko izabranih devojaka iz porodica koje su smatrali prihvatljivim. Kako je sam napisao u svojoj autobiografiji, prva devojka koja mu se dopala bila je Venšo, ali je njegov izbor nije naišao na dobar prijem kod visokih zvaničnika. Naime, ona nije bila na listi njihovih miljenica, verovali su da nije bila dovoljno lepa da postane carica.
Pu Ji je zato pristao da se oženi lepšom Vanrongom, dok je Venšo zadržao kao svoju konkubinu (drugu po rangu u kineskom carskom haremu).
Pu Ji je bio ili impotentan ili biseksualac ili emocionalno zakržljao!?
Kao što je to bio običaj, Pu Ji je oženio obe dame iste noći (u odvojenim ceremonijama) 21. oktobra 1922. Nažalost, bračna noć je bila katastrofa za sve strane u ovom neobičnom trouglu.
"Jedva sam razmišljao o braku i porodici. Tek kada mi je u vidno polje ušla carica sa grimiznim satenskim platnom i izvezenim zmajem i feniksom na njemu, osetio sam da me uopšte zanima kako ona zapravo izgleda", napisao je poslednji kineski car u svojim memoarima, koje je napisao u poslednjim godinama svog života dok je bio u pritvoru.
Pu Jia su tokom celog života uglavnom posećivali evnusi. Nije znao ništa o ženama, a seks nije bila tema o kojoj se razgovara sa carem. Različiti izvori spekulišu da je možda bio impotentan, gej, biseksualac ili toliko emocionalno zakržljao svojim vaspitanjem da mu je seksualna intimnost sa ženama bila strana.
Foto: Foto/Wikipedia.com
U svakom slučaju, kada su Pu Ji, Vanrong i Venšo otišli u palatu kako bi konzumirali svoje brakove, car se uspaničio i pobegao iz svadbene odaje. Njegove žene su na kraju same spavale u Zmajevom krevetu.
Iako je njihov seksualni život imao loš početak, Puji i Vanrong su se na kraju dobro slagali. Mlađi brat lepe carice Rong Či rekao je u jednom intervjuu da su supružnici uživali u trci biciklima kroz Zabranjeni grad, smejući se dok su evnusi pokušavali da ih izbegnu. Zajedno su igrali i tenis.
Čini se da je Venšo imala manje sreće; u svojoj autobiografiji Puji je priznao da ju je retko posećivao. Živela je sama u prostranoj palati na samom kraju Zabranjenog grada i boravila je prilično daleko od njega.
Prema svim objavljenim izveštajima, na Vanrong nije imala mnogo fizičkog kontakta sa svojim suprugom.
Jedina svetla tačka za Vanrong bilo je njeni prijateljstvo sa Izabel Ingram, Amerikankom koja je bila njena učiteljica.
Puč i novi život daleko od Zabranjenog grada
Dok su Pu Ji i njegove žene uživali u raskoši, unutar kineske vlade nastavila se borba za vlast. Puč koji je izveo vojskovođa Fang Jušjang 23. oktobra 1924. označio je kraj njihovog dotadašnjeg načina života. On je promenio sporazum kojim je caru dozvoljeno da zadrži titulu, progladsivši Pijua i Vanronga običnim kineskim građanima. Dato im je tri sata da pokupe svoje lične stvari i da zauvek napuste Zabranjeni grad. Fang je proterao i sve ostale stanovnike grada.
Puji, Vanrong i Venšo preselili su se u kineski grad Tjenđin, odnosno u deo grada koji je bio pod japanskom kontrolom. Svo troje su živeli u rezidenciji koja se zvala "Garden of Serenity", a Puji je u svojoj autobiografiji naveo da su njegove dve žene bile u neprestanom sukobu. Ako bi jednoj dao poklon, druga je zahtevala isti ili bolji. Na kraju je Venšo bila ta koja se umorila od takmičenja i usamljenosti. Ona je uspela da uz pomoć rođaka izdejstvuje razvod, pa je 1931. napustila Pijua i imanje na kome su živeli.
Posle razvoda, Puji je Venšo oduzeo carske titule. Ona je jedno vreme predavala u školi i ponovo se udala. Kada je 1953. godine umrla, radila je u kompaniji za čišćenje.
Pre nego što je Venšo otišla, Vangrong je pokušala da izglade razmirice, ali do tog trenutka Puji nije želeo više ništa sa njom.
Pujieva najveća strast bila je da povrati svoj presto; neki od njegovih rođaka ohrabrili su ga da se udruži sa Japancima.
Trudnoća sa nepoznatim muškarcem i oduzimanje deteta
Kada je postalo jasno da Japanci neće dozvoliti Pujiu da se vrati, pridružila mu se u Mandžuriji. Bila je očajnički nesrećna i dva puta je pokušala da pobegne iz Mandžukuoa, ali neuspešno. Iako su ona i njen muž nosili titule carice i cara, zapravo su bili samo japanski zatvorenici. Dok je Pu Ji bio odsutan, baveći se državnim stvarima, ona se upustila u najmanje jednu, a možda i nekoliko afera sa članovima carskog doma.
Prva i originalna verzija Pujieve autobiografije ukazuje da je Vanrong rodila dečaka za koga je car znao da ne može da bude njegovo dete, jer nije imao odnose sa njom. Neki drugi izvori tvrde da je reč o devojčici.
"Nakon što se dete rodilo, odmah je bačeno u kotao i rastvoreno, ali joj je rečeno da je usvojeno i sanjala je da je njen sin živ sve do svoje smrti", navodno piše u Pujievoj autobiografiji, odnosno u neprepravljenoj verziji iste.
Zdravlje ove žene počelo je polako da se urušava, a njena zavisnost od opijuma se pogoršala. Sa carem više nije imala čak ni zajedničke obroke, a novine su pisale da ima "bolest živaca".
"Naravno, čula sam glasine o takvim veliki ljudima u našoj istoriji, ali nikada nisam znala da takve stvari stvarno postoje u svetu oko mene. Sada sam, međutim, saznala da je car imao neprirodnu ljubav prema paževima. O njemu se govorilo kao o "muškoj konkubini". Da li su te izopačene navike, pitala sam se, navele njegovu ženu na pušenje opijuma", piše Hiro Saga u svojim ekstremno popularnim memoarima "Vicissitudes of a Princess" iz 1959. godine.
Tragičan kraj poslednje kineske carice
Kada su sovjetske snage u avgustu 1945. izvršile invaziju na Mandžukuo, Puji je pobegao iz palate sa svojim bratom i drugim zvaničnicima, a za sobom su ostavili i Vanrong i lejdi Sago. Žene su pokušale da pobegnu u Koreju, ali su ih uhvatili kineski komunistički gerilic u januaru 1946. godine. Žene su bile zatvorene na raznim lokacijama, a o Vanrong se birnula pomenuta Hiro i to dok je ona prolazila kroz veoma teška stanja usled prestanka uzimanja opijuma.
"Carica se celog dana valjala po podu, vrištala je i stenjala kao luda, a oči su joj bile razgoračene od muke. Mogla je samo da jede, ali više nije mogla sama ni nuždu da vrši", napisala je Hiro u knjizi "Vicissitudes of a Princess".
Na kraju se Vanrong toliko razbolela da nije mogla ni da hoda. Kada su lejdi i ostali zatvorenici prebačeni na drugu lokaciju, ona je ostavljena. Umrla je od gladi, potpuno sama u svojoj zatvorskoj ćeliji u 20. juna 1946. godine. Mesto gde je sahranjena nije poznato.
Autor: Aleksandra Aras
