Dr Sara Dunja Pempelfort, evropski stručnjak za endometriozu: Može li endometrioza da se pretvori u rak?

U svetu jedna od deset žena boluje od endometrioze, hronične bolesti koja često prolazi nezapaženo, jer se nekada dijagnostikuje posle 7–10 godina nakon obolevanja. Za našu zemlju ne postoji zvanična statistika, ali je činjenica da žene nekad čekaju i do 20 godina na dijagnozu. O važnosti prepoznavanja simptoma na vreme, multidisciplinarnom pristupu dijagnostici i svim izazovima otkrivanja ove ’nevidljive’ bolesti, govori dr Sara Dunja Pempelfort, spec. ginekologije i akušerstva i jedan od vodećih evropskih eksperata u dijagnostici i lečenju endometrioze, koja uskoro dolazi u Beograd I biće na raspolaganju našim ženama.

Ova poseta, njena četvrta u poslednjih nekoliko meseci, deo je njenog kontinuiranog napora da ženama u regionu omogući najnapredniji tretman. Dr Pempelfort će boraviti u bolnici Sava Memorial 16. i 17. oktobra, gde će obaviti preglede i izvoditi operacije pacijentkinjama koje se suočavaju sa složenim slučajevima endometrioze.

– Endometrioza je stanje u kojem se tkivo sluzokože materice, koje bi trebalo da bude samo unutar materice, nalazi van nje, u maloj karlici, na jajnicima, crevima, pa čak i na plućima ili ureterima. Ono raste i reaguje na hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa, što izaziva bolove, probleme sa plodnošću, mokrenjem, defekacijom, seksualnim odnosima, a u zavisnosti od toga gde se nalazi – opisuje ovu podmuklu bolest dr Pempelfort, suosnivač centra za endometriozu u Klinici Ottakring i profesor na Privatnom medicinskom univerzitetu Sigmund Freud SFU u Beču, koja je 2022. godine osvojila je Distriktnu medicinsku nagradu za posebne doprinose u zdravstvenom sektoru.

Koji su najčešći simptomi po kojima možemo da posumnjamo na endometriozu?

– Zavisno od toga gde se endometrioza nalazi, može da pravi i različite simptome. To su četiri kardinalna simptoma o kojima mi pričamo, a to su jaki menstrualni bolovi i bolovi u zavisnosti od toga gde se endometrioza nalazi – prilikom mokrenja, prilikom pražnjenja creva, u bubrežnoj regiji... Isto tako, ako se nalazi na dijafragmi, može da izazove jake bolove u ramenu koji su ciklični. Uvek pričamo o cikličnim bolovima, znači o bolovima koji se javljaju dva-tri dana uoči početka menstruacije i intenziviraju se za vreme menstrualnih krvarenja. Ali moramo da kažemo isto da i nema svaka pacijentkinja bolove. Imamo mnogo pacijenkinja koje operišemo iz drugih razloga sa 50 godina, na primer, moramo da im izvadimo matericu iz nekih drugih razloga, zbog krvarenja, i onda pronađemo duboku endometriozu. I to su žene koje kažu da nikada nisu imale problema. Tako da endometrioza ne izaziva kod svake pacijenkinje iste simptome.

Može li endometrioza da preraste u rak?

– Srećom, endometrioza ne nosi rizik od razvoja u malignitet.

Šta je uzrok endometrioze?

– Razlog endometrioze još uvek nije dovoljno poznat. Postoji diskusija isto o tome da endometrioza može da bude autoimuna bolest, ali još uvek nije klasifikovana kao autoimuna bolest.

Postoji li terapija koja će je izlečiti?

– Nažalost, trenutno ne postoji lek koji može u potpunosti eliminisati endometriozu. Postoji konzervativna terapija, kao i hirurška terapija, koja je jedina opcija kod duboke endometrioze koja zahvata creva ili uretere bi se izbegle ozbiljnije komplikacije, uključujući probleme sa bubrezima. Konzervativna je uglavnom hormonska terapija, koja je i najdelotvornija. Lekovi poput progesterona ili dienogesta mogu inaktivirati ćelije i kontrolisati njihov dalji rast. Ovi lekovi su veoma važni za upravljanje simptomima i sprečavanje pogoršanja bolesti, ali ne uklanjaju endometriozne čvorove.

Da li je operacija trajno rešenje?

– Hirurška terapija se izvodi laparoskopskom ili minimalno invazivnom metodom i ona je jedini način da se otklone endometriozni čvorovi, bez obzira na to da li su u pitanju endometriozne ciste, duboki čvorovi na površini creva ili endometrioza materice.

Pomažu li neke alternativne metode da se endometrioza ublaži?

– Mnoge pacijentkinje pitaju o alternativnim metodama, poput ishrane, kineske medicine ili osteopatije, koje mogu pomoći u smanjenju simptoma, ali one ne utiču na zaustavljanje rasta endometrioznih čvorova.

Kojom metodom se dijagnostikuje endometrioza?

– Zbog toga što se simptomi često pripisuju drugim stanjima, potrebna je stručna dijagnostika koja podrazumeva ekspertski ultrazvuk. Znate, ne mora svaka žena da ima duboku izraženu endometriozu, ali je vrlo česta pojava da imamo jako bolne menstruacije kod kojih ne može da se ustanovi uzrok, pogotovo kod mladih pacijenkinja od 16, 17 ili 18 godina. Zato nije dovoljno uraditi uvek samo jedan ultrazvuk, zato što endometrioza može da se razvija jer endometriozne ćelije cirkulišu kroz naš sistem. Tako da ako jedan ekspertni ultrazvuk ne potvrdi endometriozu, vrlo je važno da se na godinu dana ponavlja, pogotovo ako se javljaju i neki propratni problemi A ti propratni problemi mogu da budu hroničan umor, bolovi u leđima, bolovi u nogama, da se prolongira bol od nekih nedelju dana uoči menstruacije, pa do par dana posle menstruacije. Ukoliko se pojave problemi sa štitnom žlezdom, ukoliko se pojave antitela na štitnoj žlezdi, uvek je vrlo, vrlo važno uputiti ženu specijalisti za endometriozu kako bi se odradio adekvatan ultrazvuk i kako bi se dijagnostikovala endometrioza na vreme.

Kako endometrioza može da utiče na creva i izazove komplikacije kao što su vezana creva?

– Endometrioza koja zahvata creva može izazvati ozbiljne probleme, a najopasnija je kada dođe do opstrukcije creva. Na ultrazvuku se redovno prati veličina i dubina endometrioznih čvorova kako bismo sprečili ove komplikacije. Ako se pacijentkinje žale na neredovne stolice ili sumnjamo na opstrukciju, potrebna je hirurška intervencija. U takvim slučajevima obavlja se resekcija creva, gde se uklanja oko 10 cm creva, a postoperativni oporavak obično nije težak. Pored creva, moramo pratiti i uretere, jer duboka endometrioza može dovesti do opstrukcije i bubrežnih problema. Zato je važno na vreme prepoznati simptome i obratiti pažnju na moguće komplikacije.

Da li menopauza uspavljuje endometriozu?

– Mnoge žene misle da menopauza automatski znači kraj endometrioze, ali to nije tačno. Endometrioza ne nestaje – ona postaje neaktivna, slično kao pod progesteronskom terapijom. Ako je endometrioza prethodno uklonjena operacijom i nije bilo recidiva do menopauze, malo je verovatno da će se ona vratiti. Ipak, tokom perimenopauze, kada hormoni osciliraju, može doći do jakih krvarenja zbog adenomioze ili endometrioze materice. Kada nivo hormona dovoljno padne i menstruacija prestane, endometrioza se inaktivira.

Autor: Dubravka Bošković