Većina nas verovatno ima neku predstavu o tome šta je celijakija, odnosno zna da ima veze sa reakcijom našeg organizma na gluten, protein koji se nalazi u pšenici, raži, ječmu i u manjoj koncentraciji u ovsu. Međutim, verovatno ne znamo kako to tačno organizam prvi put reaguje na gluten, niti šta može da se dogodi detetu od ranih dana života, nako što je prešlo na nemlečnu ishranu.
Šta se to tačno dešava u telu deteta koje ima celijakiju, nasledno imunološko oboljenje netolerancije na ovaj protein, kada unese gluten? Njegov imunološki sistem počinje da napada tanko crevo, taj napad oštećuje resice, deo tankog creva koji apsorbuje hranljive materije, javljaju se bol i nelagoda u stomaku. Može da se javi zatvor, a problemi s varenjem izazivaju i nadutost. Česta je i dijareja, pa dete ne može da dobija na težini. Zbog toga zaostaje u rastu i razvoju. Umorno je, razdražljivo i menja raspoloženje.
Neprepoznavanje simptoma može da oduži proces postavljanja dijagnoze od strane pedijatra gastroenterologa, a što je duže celijalija neprepoznata i organizam trpi, mogu da se razviju i ozbiljniji gastrointestinalni problemi. Zbog toga ovoj bolesti treba pristupiti ozbiljno, a i zbog toga što više nije tako retka – skoro svaka stota osoba na planeti živi s njom, u Srbiji danas ima oko 70.000 registrovanih pacijenata, a procena je da se godišnje otkrije kod bar pedesetoro dece, što nije realno stanje, jer ih je mnogo više. Evo osnovnih činjenica koje svaki roditelj treba da zna o celijakiji.
1. Osetljivost na gluten i celijakija nisu isto
Sve više ljudi svesno prelazi na zdraviji način ishrane, pa je shodno potražnji i ponuda za organsku, vegansku, bezmlečnu i bezglutensku ishranu značajno veća nego ranijih decenija. Za neke je odabir bezglutenskih proizvoda trend. Za neke je nužda, jer su razvili alergiju na gluten i moraju da ga izbace iz ishrane, baš kao što je to morao da uradi naš proslavljeni teniski as Novak Đoković. Celijakija, međutim, nije samo alergija na gluten i svakako nije stvar izbora. Ona je doživotna nasledna, hronična autoimuna bolest kod koje čak i mala količina glutena može da izazove trajna oštećenja tankog creva.
2. Glutena u tragovima ima u mnogim proizvodima
Gluten se ne nalazi samo u žitaricama, pa sužen izbor hrane obolelog deteta od celijakije neće se odnositi samo na hleb, testenine i peciva. Glutena ima i u sokovima, jogurtu, sosevima, sirnim namazima, paštetata, viršlama, krekerima, kremovima, suhomesnatim proizvodima, salatama, pa čak i u sladoledu. Proizvođači hrane ga stavljaju u dosta namirnica kako bi poboljšali teksturu hrane, a problem je što na proizvodu nekad i ne piše da sardži gluten. I kozmetički proizvodi sadrže gluten. Zato je bitno da se edukujete kako da čitate deklaracije. Važno je i da u kuhinji prilikom pripreme hrane ne dođe do kontaminacije glutenom, kao i u restoranima gde se priprema hrana sa glutenom i bez njega. Dakle, pored veće mere opreza, roditeljima je neophodna i edukacija o svim potencijalnim izvorima glutena.
Foto: Promo
3. Simptomi nisu ograničeni samo na probavni system
Dok deca koja su samo intolerentna na gluten mogu da iskuse različite gastrointestinalne probleme poput dijareje, bolova u stomaku, povraćanja ili zatvora, deca sa celijakijom ih mogu imati i van probavnog sistema. Zapravo samo 30 odsto dece ima probavne smetnje. Česti su problemi sa zubnom gleđi na stalnim zubima, zatim nizak rast, neobjašnjiva anemija, kasni menstrualni ciklusi i depresija. Znak celijakije je i kada dete promeni karakter preko noći, pa roditelji ne mogu da prepoznaju svoje dete. To je uticaj celijakije na moždane aktivnosti.
4. Nedijagnostikovana celijakija je opasna
Celijakija je nasledna u 95–99 odsto slučajeva, ali ako je dete nosilac rizičnog gena, postoji rizik da će oboleti od celijakije, ali ne znači i da hoće. Zato se kod beba sa unosom malih količina glutena započinje od petog meseca života i prate se reakcije pažljivo, pogotovo u slučaju porodične celijakije, i reaguje se na vreme. Ako se celijakija ne dijagnostikuje i ne leči, postoji rizik od razvoja dugotrajnih zdravstvenih problema. Može da se desi da se razvije i tzv. refraktorna celijakija koja ne reaguje samo na bezglutensku dijetu već se uključuju i ozbiljni imunosupresivni lekovi. Najteže su komplikacije koje mogu da dovedu do maligniteta digestivnog trakta, pre svega limfoma tankog creva.
Ako sumnjate da vaše dete ima bilo koji od simptoma celijakije ili ako je neko u vašoj porodici (roditelj, dete ili brat/sestra) dijagnostikovan sa celijakijom, zakažite pregled kod gastroeneterologa koji će, ukoliko smatra da je to potrebno, dete uputiti na test na celijakiju, odrediti najbolji način lečenja i pomoći roditeljima da uspešno upravljaju ovim autoimunim poremećajem.
Autor: Pink.rs
