U narodu poznat kao Velika Gospojina, praznik je majki i dece. Praznik je uspomena na smrt Bogorodice, prema jevanđeljima, dan kada se uznela na nebo „i predala svoj duh u ruke Spasitelja“.
Do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Kao što joj je nekad arhangel Gavrilo saopštio da će roditi sina božjeg, tako je sada obavestio da će se na ovaj dan upokojiti. Vaznela se na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60, prema nekim izvorima 72 godine, nadživela je svoga sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događanja.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je na ovaj dan pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj dan.
U Grčkoj i Rumuniji ovo je i državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone. Posebno je svečano u Jerusalimu, gde se obavlja obred simbolične sahrane Bogorodice.
Običaji i verovanja
Nemali broj porodica slavi ovaj praznik kao krsnu slavu, među njima je i užarski esnaf. Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju.
Ovaj dan uopšteno, smatra se praznikom žena i majki. Ne rade se nikakvi poslovi.
Vreme između Velike i Male Gospojine zove se međudnevnica, a i nju, kao i Veliku Gospojinu, prate mnogi običaji.
Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznatog kao Velika Gospojina, vezuju se brojna verovanja. Jedno od najpoznatijih je da biljke i trave ubrane na ovaj dan imaju posebna lekovita svojstva. Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama.
Bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom, naročito je važan. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.
Bolesnici se na Veliku Gospojinu umivaju na izvorima lekovite vode, verujući da će im Bogorodica doneti isceljenje.
Prema narodnom kalendaru, između Velike i Male Gospojine, 21. septembra, najbolje je brati lekovito bilje – kičicu iz familije lincura, ricinus, hajdučku travu, papričicu, ugaslicu, konjski bosiljak.
Smatra se da biljke i bilje ubrane na dan Velike Gospojine imaju izuzetno lekovita svojstva. Bere se borovnice i lekovito bilje, koje veruje da će svima u domu doneti zdravlje i blagostanje.
Prema srpskom verovanju, Presveta Bogorodica je zaštitnica bolesnika, pa su za Gospu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Takođe se smatra da su jaja sakupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.
Velika Gospojina slava je Pirota, Pančeva, Zrenjanina, Novog Bečeja i beogradske opštine Barajevo.
Autor: Dalibor Stankov
