Slavna glumica decenijama je važila za jednu od najlepših žena evropskog i holivudskog filma, a i danas, sa 89 godina, ona je vitka dama izuzetne i retke lepote.
Italijanska filmska diva Sofija Loren u septembru će proslaviti 90. rođendan, a ona još uvek i te kako ume da nas fascinira vanvremenskom lepotom i osmehom.
Danas dama kakva se retko sreće, u mladosti jedna od najlepših žena planete i u istoriji svetske kinematografije, ova neponovljiva Rimljanka uvek je bila neko kome se ljudi dive, a izdvajala se iz mase lepotica šezdesetih time što je ponosno isticala svoje obline i nije pristajala na surova holivudska pravila.
Nametnuti standardi lepote nikada je nisu preterano opterećivali, a više puta je pričala o tome kako je njen jelovnik nezamisliv bez – testenine.
— Silvana (@Silvana71376830) 03. август 2024.
Ishrana Sofije Loren
U intervjuu koji je svojevremeno dala za australijansko izdanje magazina Elle, Sofija Loren istakla je da ona prati klasičnu mediteransku dijetu, koja podrazumeva konzumiranje mnogo svežeg povrća i paste.
– Radije bih jela testeninu i pila vino nego nosila veličinu 0 – čuvena je izjava slavne glumice, kao i ona:
– Sve što vidite dugujem špagetama!
Mediteranska dijeta se generalno smatra zdravom i često je na listama najpopularnijih režima ishrane na svetu.
Njene tajne su raznovrsnost i izbalansiranost, dve ključne strategije za zdravo mršavljenje, ali to je samo deo priče o mediteranskom načinu ishrane.
— Silvana (@Silvana71376830) 03. август 2024.
– Mediteranska dijeta se smatra zdravom jer naglašava neprerađene namirnice s mnogo hranljivih materija i ograničava prerađenu i rafinisanu hranu, koja je često bogata nezdravim mastima, dodatim šećerima i solju – kaže Trista Best, registrovana dijetetičarka u kompaniji Balance One Supplements.
Uz to, maslinovo ulje se koristi da zameni sve ostale masnoće, a ono je poznato po brojnim blagodetima po organizam.
Najveća prednost mediteranske dijete svakako je to što ona obiluje biljnim namirnicama – svežim voćem, povrćem i salatama, a one su prirodno niskokalorične i bogate vlaknima, zahvaljujući kojima smo duže siti.
Mediteranski način ishrane se, prema istraživanjima, povezuje s nižim rizikom od brojnih stanja i bolesti, uključujući razvoj demencije, povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2, srčani i moždani udar, rak creva, dojke, prostate, želuca, bešike i pluća, a poznato je da može da pomogne i kod problema sa snom i varenjem.
Autor: Dalibor Stankov