Patite od glavobolje zbog promene vremena? Evo kako da je ublažite bez lekova uz ovaj trik.
Ako vas glavobolja muči zbog promene vremena, nema potrebe da odmah posegnete za tabletama. Postoji nekoliko prirodnih metoda koje vam mogu pomoći da ublažite bol, a sve što vam je potrebno su neki jednostavni koraci i određeni nutrijenti.
Mnogi ljudi osećaju glavobolju tokom vremenskih promena ili u vrućim, vlažnim letnjim danima. Ovaj bol se obično manifestuje kao tup osećaj ili pritisak u gornjem delu glave, a često je praćen umorom, pospanošću, smanjenom koncentracijom i otežanim obavljanjem svakodnevnih zadataka.
Srećom, postoji nekoliko načina da se bol ublaži pre nego što posegnete za lekovima. Prvo, pokušajte da se osvežite hladnom vodom – operite lice, natopite zapešća i vrat ili se istuširajte. Ovi jednostavni koraci mogu vam pomoći da se osvežite i smanjite bol. Ako imate mogućnost, prošetajte nekoliko minuta na svežem vazduhu, što takođe može pomoći.
Pijte više tečnosti, jer dehidratacija može biti jedan od uzroka glavobolje. Držite flašu sa vodom uz sebe i pijte nekoliko gutljaja svaka 20 minuta do pola sata. Hladna lubenica ili dinja takođe mogu osvežiti i nadoknaditi tečnost.
Laki biljni čajevi ili čak jedna kafa mogu vam pomoći da se razbudite, ali imajte na umu da kafa sadrži kofein koji može delovati kao diuretik i izazvati dehidrataciju, pa je ne preterujte.
Izbegavajte gazirane napitke i alkohol jer mogu povećati gubitak elektrolita, naročito kalijuma. Najbolje je piti običnu vodu ili sveže ceđene sokove, a izbegavajte one sa dodatim šećerom. Takođe, nemojte preskakati obroke jer niska koncentracija šećera u krvi može takođe uzrokovati glavobolju. Ove dane izbegavajte dijete koje isključuju ugljene hidrate, jer mogu smanjiti nivo glikogena, koji je glavna energija za mozak. Umesto toga, birajte zdrave ugljene hidrate kao što su integralne žitarice, voće, povrće i crna čokolada, jer se polako razgrađuju i ne uzrokuju nagle skokove u nivou šećera u krvi.
Glavobolja može biti znak da vašem telu nedostaju važni minerali poput kalijuma, magnezijuma i kalcijuma. Ovi minerali se mogu nadoknaditi kroz ishranu, a bogati su u različitim vrstama voća i povrća. Na primer, pečeni krompir sa korom je odličan izvor kalijuma, sa čak 721 mg na 100 grama. Takođe, banane su bogate kalijumom (467 mg) i magnezijumom (22 mg). Sokovi od voća i povrća, kao i zeleno lisnato povrće, takođe sadrže ove važne minerale. Orašasti plodovi su takođe dobar izvor minerala, pa ih možete jesti kada vas boli glava.
Autor: Dalibor Stankov
