Istorija čokolade počinje svoju 4.000 godina priču u današnjem Meksiku, njenom rodnom mestu. Ovde su pronađeni prvi obrađeni ostaci biljke od koje se čokolada i pravi. U pitanju je, pogađate – kakao!
Mala istorija čokolade
Olmeci, jedna od najranijih civilizacija u Latinskoj Americi, bili su prvi koji su kakao koristili za dobijanje tečne čokolade. Oni su taj drevni napitak pili tokom rituala i koristili ga kao lek.
Vekovima kasnije, Maje su čokoladu smatrale pićem bogova. Majanska čokolada bila je napitak napravljen od pečenih i mlevenih kakao semenki pomešanih sa čilijem, vodom i kukuruznim brašnom. Sipajući ovu specifičnu mešavinu iz jednog lonca u drugi, Maje su stvarale gusti penasti napitak pod nazivom „kocolatl“, što znači „gorka voda“. Do 15. veka, Asteci su zrna kakaa koristili i kao valutu, što dokazuje njen specijani status.
Što se Evrope tiče, niko sa sigurnošću ne zna kada je čokolada došla u Evropu. Legenda kaže da je istraživač Ernan Kortes otkrio čokoladu tokom ekspedicije u Ameriku, a zatim je doneo u svoju domovinu, Španiju, 1528. godine. Upravo u Španiji je čokoladi dodat šećer, kao i med, te je tako nastala poslastica koja prirodno ima gorak ukus.
Čokolada je brzo postala popularna među imućnijima u Španiji. Čak su i katolički monasi voleli čokoladu. Godine 1828-e pronalazak prese za čokoladu napravio je revoluciju u proizvodnji. Ovaj inovativni uređaj je mogao da iscedi kakao puter iz pečenih zrna kakaoa, ostavljajući za sobom fini kakao prah. Prašak je zatim pomešan sa tečnostima i sipan u kalup, gde bi očvrsnuo u jestivu pločicu čokolade.
I eto tako je rođena moderna era čokolade!
Čokolada – bogovska poslastica ili đavolja rabota?
Čokolada dobija mnogo loših kritika zbog svog visokog sadržaja masti i šećera. Njena konzumacija povezuje se sa aknama, gojaznošću, visokim krvnim pritiskom, bolešću koronarnih arterija i dijabetesom. Ipak, da li je to tako?
Kakao, ključni sastojak čokolade, sadrži biološki aktivna fenolna jedinjenja. Antioksidativni potencijal čokolade može imati niz zdravstvenih prednosti. Što je veći sadržaj kakaa, kao u tamnoj čokoladi, ima više koristi. Takođe, tamna čokolada može sadržati i manje masti i šećera a sam kakao je prepun brojnih antioksidanata – zapravo više od zelenog čaja ili crvenog vina.
Studija o suplementima kakaa i multivitaminskim ishodima, koja je uključivala 21.000 ljudi, otkrila je da uzimanje 400 do 500 mg dnevnih dodataka kakao flavanola može smanjiti rizik od srčanih bolesti, smanjenjem krvnog pritiska i upale u telu.
Naučnici su koristili suplemente umesto stvarnog kakaa jer, koncentracija flavonoida, biljne hemikalije koja deluje kao antioksidans, može značajno da varira u različitim brendovima čokolade, u zavisnosti od berbe, proizvodnje i prerade. Tamna čokolada može imati do četiri puta više flavonoida od čaja, ali istraživanja pokazuju da se sadržaj flavanola smanjuje tokom procesa proizvodnje.
Tamna čokolada sadrži i nešto drugo o čemu ne znamo mnogo. To je jedan od retkih izvora – osim kafe – biljnog molekula teobromina. Iako psihoaktivna supstanca, teobromin, koji pripada istoj porodici kao i kofein, može podići nivo energije na mnogo bezazleniji način negó što to čini kofein. Što je čokolada tamnija, to je energija jača!
Čokolada i zdravlje
Čokolada obično sadrži i šećer. Jedan od načina da se on izbegne je da se odlučite za čokoladu sa većim procentom kakaa od onog u mlečnoj čokoladi. Naučne studije su pokazale da je tamna čokolada prepuna hranljivih materija, što ovu gorko-slatku poslasticu čini omiljenom super hranom.
Konzumiranje čokolade može imati sledeće zdravstvene prednosti:
• snižavanje nivoa holesterola
• sprečavanje kognitivnog pada
• smanjenje rizika od kardiovaskularnih problema.
Tamna čokolada može pomoći u prevenciji srčanih bolesti i smanjiti rizik od moždanog udara, može poboljšati kogniciju, sprečiti gubitak pamćenja i poboljšati vaše raspoloženje. Takođe može poboljšati nivo šećera u krvi i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa, a dobra je za stomak i pomaže u gubitku težine. Njeni sastojci se bore protiv slobodnih radikala i ona može igrati ulogu u prevenciji raka. Pored toga, dobra je za kožu i može povećati dobar holesterol, dok smanjuje loš.
Najbolji izbor je čokolada sa 70 ili više posto kakaa jer, sve ispod tog procenta ima više dodatog šećera i nezdravih masti. Doduše, iako je kvalitetna tamna čokolada bolji izbor od mlečne čokolade, ona je i dalje čokolada, što znači da ima mnogo kalorija i zasićenih masti. Da bi se izbeglo povećanje telesne težine, preporučuje se da ne jedete više od tridesetak grama tamne čokolade dnevno.
Istraživači su otkrili da konzumiranje tamne čokolade može pozitivno uticati na nivo šećera u krvi i da će stoga kasnije smanjiti želju za manje hranljivom hranom. Tamna čokolada takođe može da vas učini manje gladnim, zahvaljujući svom uticaju na hormon odgovoran za regulisanje apetita.
Kako čokolada može pomoći u gubitku težine
Tamna čokolada generalno ima više vlakana i hranljivih materija i manje šećera od mlečne čokolade. Postoje neke indicije da kakao u njoj može doprineti gubitku težine.
Flavanoli su antioksidansi, što znači da pomažu u zaštiti vaših ćelija od oštećenja slobodnih radikala, koji su nestabilni molekuli i mogu izazvati značajna oštećenja. Pored toga, studije koje su uključivale osobe sa dijabetesom otkrile su da je konzumacija tamne čokolade povezana sa poboljšanom osetljivošću na insulin i mogućim gubitkom težine.
Bolja osetljivost na insulin znači da su vaše ćelije u stanju da brže preuzimaju šećer iz krvi i da vaš šećer u krvi ne ostaje visok predugo. Povećani nivo šećera u krvi može dovesti do pada šećera. Ovi padovi mogu dovesti do povećane gladi i žudnje, a dugoročno su povezani sa gojaznošću.
Tamna čokolada je odličan način da zadovoljite svoju želju za slatkim na kraju obroka bez previše kalorija. Određene studije to i potvrđuju, sugerišući da tamna čokolada može smanjiti apetit i sniziti nivoe hormona gladi, grelina, u crevima. Grelin govori vašem mozgu da ste gladni. Kako jedete i počinjete da se osećate siti, nivo grelina se smanjuje. Druge studije su otkrile da su ljudi manje gladni - i da su jeli manje hrane kasnije u toku dana - nakon što su jeli tamnu čokoladu, u poređenju sa mlečnom ili belom čokoladom.
Čokolada i Herbafast Fiber
Prirodni preparat za zdravo regulisanje telesne težine, Herbafast, u svojoj ponudi ima i Herbafast Fiber sa ukusom čokolade. Kombinacija biljnih vlakna (glukomanan i Nutriose®) koja podstiče zdravo mršavljenje kroz uticaj na normalizaciju nivoa šećera u krvi, manji osećaj gladi, bolje varenje, smanjenje holesterola i triglicerida – samo su neke od prednosti ovog suplementa.
Herbafast Fiber je inovativna formula koja pomaže da se osećate sito jer, vlakna vezuju vodu i zauzimaju prostor u želucu, pa je potreba za hranom manja. Na putu kroz telo, Herbafast Fiber pomaže da se masnoće ne vezuju i sprečava stvaranje masnih naslaga. Kompleks vitamina i minerala u kombinaciji sa vlaknima jačaju imunitet i pomaže da ostanemo zdravi dok mršavimo. Toksini i štetne materije se ubrzano izbacuju iz organizma zahvaljujući ovom napitku za mršavljenje.
Kada na sve to dodate i ukus prirodne čokolade, Herbafast Fiber je idealno rešenje za sve sladokusce koji muku muče sa viškom kilograma! Dokazano je siguran i najefikasniji proizvod na tržištu za smanjenje telesne težine i povećanje osećaja sitosti. Jača imunitet i pomaže u uspostavljanju i održavanju zdrave ravnoteže mikroflore. Reguliše nivo šećera u krvi i smanjuje nivo ukupnog holesterola i lošeg holesterola u plazmi.
Upravo zbog toga je Herbafast Fiber namenjen ženama i muškarcima koji žele da smršaju i da se bolje osećaju, vode računa o ishrani odn. imaju saznanja da unos vlakana pospešuje mršavljenje kao i da su zdrava za održavanje crevne flore; osećaju umor i iscrpljenost, a vode računa o održavanju imuniteta; boluju od dijabetesa tipa 2 i žele da regulišu nivo šećera u krvi ili imaju povišeni LDL holesterol; žele da obuzdaju apetit i osećaj sitosti, poboljšaju probavu i podstaknu redovno pražnjenje creva ili jednostavno žele da koriste dokazano siguran i efikasan proizvod koji smanjuje telesnu težinu i povećava osećaj sitosti.
Autor: pink.rs