Od kada postanemo mala svesna bića, među prvim stvarima koje se ponavljaju i koje slušamo su saveti i briga o hrani.
Nema bake ni roditelja koji nije bezbroj puta rekao kako zdravlje na usta ulazi, držeći nam ispred usta punu kašiku spanaća ili zalogaj dobrog mesa. Na pitanja zašto ponovo brokoli, riba ili grašak, obično smo dobijali (a kasnije i davali) odgovore u stilu da svako dete mora zdravo da se hrani, da poraste veliko i snažno. Poturali su nam, a i mi sad poturamo, jabuke kada je red za nešto slatko, salatu uz omiljenu picu i jela na kašiku kada baš tog dana drugari idu u neki lanac brze hrane. Sve to ukazuje da još od ranog detinjstva formiramo svoj apetit - navike u ishrani i ukus. A baš to su presudni faktori u našem budućem odnosu prema hrani.
Šta je apetit?
Odgovor je veoma jednostavan. Apetit je želja za hranom koja se javlja ponekad zbog gladi, a ponekad zbog nekih drugih stanja. Zvuči pomalo zbunjujuće, ali nauka je na strani ove definicije. Naime, sigurno ste se mnogo puta našli u situaciji da pred nekom primamljivom hranom, osetite glad koja do tog trenutka nije postojala, zar ne? Dakle, nekad se pita glava a ne stomak!Inače, apetit postoji u višim formama života i njegova je uloga da reguliše adekvatan unos energije za održavanje metaboličkih potreba. On najčešće nastaje specifičnim odnosom koji imaju probavni trakt, adipozno tkivo (telesna masnoća, salo) i mozak. Kako kaže stara poslovica, sto ljudi, sto ćudi, a to se lako može odnositi i na apetit – sto ljudi, sto apetita!To znači da apetit ima relativni odnos sa ponašanjem svakog pojedinca. Apetitno ponašanje, kako se stručno naziva, jedini je proces u telu koji uključuju unos energije, dok su svi ostali neka vrsta oslobađanja energije.
Kako naše raspoloženje i generalni stav o životu utiču na apetit?
Kada smo nervozni i napeti – nivo apetita se kod većine ljudi povećava, te žudimo za hranom. Kada smo tužni ili izrazito srećni, ponekad nas hrana uopšte ne zanima ili jednostavno zaboravimo da jedemo zaokupljeni intezivnim emocijama – pozitivnim ili negativnim. Deregulacija apetita donosi pregršt poremećaja među kojima su najčešći: anoreksija, bulimija, ili opsesivno prejedanje.Oscilacije u apetitu sasvim su normalne tokom života i povezne su sa brojnim faktorima. Potreba za hranom može zavisiti i od životne dobi pa je karakteristično da stari ljudi sa godinama gube apetit, tačnije - on se starenjem smanjuje. Kako starimo, manje se krećemo pa trošimo manje energije nego u mladosti. Organizam se manje „troši“, refleksi se usporavaju, baš kao i druga vitalna stanja u organizmu, te samim tim i potreba za hranom opada. To je sasvim prirodan proces i, ukoliko nije preterano smanjen apetit, ne škodi previše zdravlju. Štaviše, ako smo bili gojazni tokom života, smanjenje apetita nam može pomoći u starijem dobu da regulišemo težinu, a samim tim i zdravlje.
Smanjen apetit
Razlozi za dugotrajan smanjeni apetit mogu biti mnogobrojni. Od velike je važnosti i jako dobrodošlo je da ga održavamo na optimalnom nivou tokom čitavog života. Ipak, kako smo napomenuli, apetit je izrazito subjektivna stvar i zavisi od organizma do organizma. Ipak, postoji određena univerzalnost koja zahteva pažnju, ukoliko je narušena – znak je za uzbunu. Jedna od takvih stavki je smanjen apetit. Manji apetit znači i smanjeni unos hrane. A kako je imunitet podložan uticaju loše ishrane, stresa i svih životnih navika – jasno je kako to može predstavljati problem. Svako narušavanje ravnoteže imuniteta rezultuje burnom reakcijom organizma - javljaju se češće infekcije, alergije, pa čak i maligne bolesti.
Dakle, apetit ima veliku ulogu u stvaranju imunog odgovora našeg organizma. Zato je važno da ga „bustujemo“ prirodnim putem jer je to uvek najbolja opcija. To se pre svega odnosi na unošenje hrane bogate vitaminima, mineralima i oligoelementima. Kako bismo sprečili gubitak apetita, pa samim tim i urušavanje imuniteta, možemo preventivno delovati, tako što ćemo za početak izbaciti loše navike poput konzumiranja alkohola, cigareta, slatkiša, zatim kafe i čaja na prazan želudac jer sadrže kofein koji utiče na deregulaciju apetita. Dodatno ga možemo stimulisati tako što ćemo napraviti odabir zdrave hrane koju volimo, kao i hranu koja otvara apetit. Takođe, nutricionisti nam preporučuju više manjih obroka u toku dana. Pobrinite se da ti obroci budu bogati vlaknima, neka se uglavnom sastoje od svežeg povrća i voća. Izbegavajte šećere i ishranu prostim ugljenim hidratima. Hrana bogata vitaminima B grupe otvara apetit. Dodatno, trošenjem viška energije stvaramo prostor za novu koju ćemo uneti u organizam zdravom hranom. To znači da apetit možemo poboljšati i umerenom fizičkom aktivnošću, laganim šetnjama pre ali, i posle obroka, više svežeg vazduha, kao i manje sedenja - pogotovo u zadimljenim prostorijama.
Prekomerni apetit
Povećan apetit je uglavnom zaštitni mehanizam koji telo uključuje kada mu preti glad. Telo tako stvara višak koji će kasnije potrošiti kada počnu ograničenja u ishrani. Međutim, ukoliko ste non stop gladni, možda je ipak u pitanju neki od poremećaja kao što su hronična depresija i apatija, nervna iscrpljenost, prezaposlenost, nervni šok ili konstantni stres.Takozvanu psihogenu glad teško ćete prevazići sami – samokontrolom ili fokusiranjem na rešavanje teške situacije ili stanja organizma. Ukoliko ovaj problem previše dugo traje i preterano utiče na liniju (a samim tim i na zdravlje), obratite se stručnom licu. Pre svega doktoru, kako biste isključili razloge poremećenog zdravlja. Zatim, pokušajte i sa psihologom koji vam može pomoći da prebrodite težak period.
Kao treći razlog za povećan apetit, navodi se nepravilna ishrana, dehidracija tela, nedostatak sna ili prekomerna fizička aktivnost. U tom slučaju, rešenje vam je na dohvat ruke. Pobrinite se da pijete dovoljno vode (kada osetite glad, pribegnite starom triku i popijte čašu vode), vodite računa koliko spavate, planirajte pametno obroke i potrudite se da jedete uvek u isto vreme. Nakon napornog treninga, nemojte sebe lišavati hrane jer mislite da ćete tako anulirati sav taj trud. Bolje osmislite plan ishrane nakon sporta i dozvolite telu da napuni baterije na pametan i zdrav način. To može biti bogati voćni sok, neka od žitarica, salata ili supa.
Apetit i suplementi
Na regulisanje apetita sjajno mogu uticati prirodni i kvalitetni suplementi. Ukoliko odaberete pravi dodatak ishrani, vi zapravo pomažete organizmu da se regeneriše prirodnim putem. Ako mučite muku sa prekomernim apetitom, naša preporuka je Herbafast Avantgarde čiji je glavni adut jeste HROM koji daje svoj doprinos smanjenju želje za slatkišima i regulaciji metabolizma šećera u krvi, što je posebno važno za sve osobe sa insulinskom rezistencijom, dijabetesom tipa 2, kao i za osobe sa metaboličkim sindromom. Pored regulacije apetita i regulacije normalnog nivoa glukoze u krvi, hrom doprinosi normalnom metabolizmu masti, ugljenih hidrata i proteina, kao i pravilnom energetskom metabolizmu.
Uz Herbafast Avantgarde, sa smanjenjem apetita ćete smanjiti i eventualni višak kilograma, eliminisaćete toksine i osloboditit se viška vode, a zbog prisustva cinka u svom sastavu, pojačaće se sinteza kolagena, što doprinosi lepoti vaše kože.
Autor: Pink.rs
