Kakva će kosa biti kod neke osobe zavisi od rasporeda, tipa i količine melanina u srednjem sloju dlake ili omotaču, koji se formira još pre rođenja.
U kosi postoji tamni, odnosno eumelanin i svetli, odnosno feomelanin. Mešavinom ova dva pigmenta u različitim odnosima, dobija se čitav spektar nijansi. Ćelije melanina melanociti, skupljaju se u otvorima kože, folikulima, kroz koje raste dlaka. Čim se dlaka u korenu formira melanociti ubrizgavaju pigment melanin u ćelije koje sadrže keratin. Keratin je protein koji čini našu kosu, kožu i nokte.
Foto: Pixabay.com
- Sa godinama melanin se redukuje, zbog čega kosa počinje da sedi, a ukoliko se proces dovoljno dugo nastavi, ona postaje sasvim bela. Svaka folikula dlake ima "melanogentički sat" koji usporava ili sasvim zaustavlja aktivnost melanocita, zbog čega se i smanjuje količina pigmenta koji dospeva u vlas. Kosa sedi zbog starosti i genetskih predispozicija.
Zapravo, geni su ti koji regulišu iscrpljivanje pigmentnog potencijala za svaku pojedinačnu folikulu. Zato je kod nekih ljudi ceo proces ubrzan, dok je kod drugih usporen i traje više decenija - objašnjava profesor citologije dr Dezmond Tobin sa engleskog univerziteta Bredford.
Pročitatje još: DOKAZANO! Ljubavni jadi zaista FIZIČKI BOLE!
